Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 45.
1 Kako se Josip više nije mogao suzdržavati pred svima onima koji stajahu uza nj, povika: »Odstranite sve od mene!« Tako nitko nije ostao s njim kad se Josip očitovao braći svojoj. 2 Onda briznu u glasan plač, da su ga i Egipćani čuli. Dočuo je za to i dom faraonov. 3 Tada Josip reče braći svojoj: »Ja sam Josip! Je li otac moj još živ?« Ali mu braća njegova ne uzmogoše odgovoriti jer bijahu smeteni zbog njega. 4 I reče Josip braći svojoj: »Molim vas, primaknite se k meni!« Pa kad se primaknuše, reče: »Ja sam Josip, brat vaš, kojega ste prodali u Egipat. 5 Ali sad, nemojte žaliti niti se žestiti u očima svojim što ste me prodali ovamo; jer mene Bog posla pred vama da vas uzdrži na životu. 6 Ovo su naime dvije godine kako je glad u zemlji, a još je pet godina za kojih neće biti ni oranja ni žetve. 7 Ali me Bog posla pred vama da vam se sačuva ostatak na zemlji i da vam život spasi velikim izbavljenjem. 8 Tako sada, niste me vi poslali ovamo, nego Bog; i postavio me faraonu za oca i za gospodara svega doma njegova i vladara nad svom zemljom egipatskom. 9 Požurite i uzađite k ocu mojemu pa mu recite: ‘Ovako veli tvoj sin Josip: Bog me postavio gospodarem svega Egipta; siđi k meni, ne oklijevaj! 10 A nastanit ćeš se u zemlji gošenskoj te ćeš biti blizu mene — ti i sinovi tvoji i sinovi tvojih sinova i ovce tvoje i goveda tvoja i sve što je tvoje. 11 I ondje ću za te skrbiti, jer još je pet godina gladi, da ne osiromašiš — ti i dom tvoj i sve što je tvoje.’ 12 I evo, oči vaše gledaju, i oči mojega brata Benjamina, da vam to moja usta govore. 13 A vi kažite ocu mojemu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste vidjeli; i požurite te mi ovamo oca dovedite!« 14 Onda pade oko vrata Benjaminu, bratu svojemu, te zaplaka; zaplaka i Benjamin o vratu njegovu. 15 I izljubi svu braću svoju i isplaka se nad njima. A nakon toga braća njegova razgovarahu s njime. 16 I proču se glas u domu faraonovu govoreći: »Dođoše braća Josipova!« I to bijaše milo u očima faraonovim i u očima slugu njegovih. 17 Onda faraon reče Josipu: »Reci svojoj braći: ‘Učinite ovo: Natovarite svoju stoku i krenite, idite u zemlju kanaansku. 18 Pa uzmite oca svojega i obitelji svoje i k meni dođite! A ja ću vam dati najbolju zemlju egipatsku te ćete blagovati pretilinu zemlje. 19 Zapovijeda vam se da učinite i ovo: Uzmite sa sobom iz zemlje egipatske kola za svoju nejačad i za žene svoje, i povedite oca svojega pa dođite. 20 I neka vam se oči ne rastužuju za vašim stvarima, jer što je najbolje od sve zemlje egipatske, bit će vaše.’« 21 I učiniše tako sinovi Izraelovi. A Josip im, po faraonovoj zapovijedi, dade kola. Dade im i hranu za put. 22 Svakomu od njih dade nove haljine, a Benjaminu dade tri stotine srebrenjaka i petere haljine. 23 A ocu svojemu pošalje ovako: deset magaraca natovarenih dobrima egipatskim i deset magarica natovarenih žitom i kruhom i namirnicama ocu njegovu za put. 24 Potom otpravi braću svoju te krenuše. I reče im: »Nemojte se putem prepirati!« 25 Tako oni odoše iz Egipta i dođoše u zemlju kanaansku k Jakovu, ocu svojemu. 26 Tada mu ispripovjediše govoreći: »Josip je još živ i on je vladar nad svom zemljom egipatskom.« A njemu se srce skameni, jer im nije vjerovao. 27 Ali kad mu izrekoše sve riječi Josipove koje im govoraše i kad vidje kola što ih Josip posla da ga prevezu, oživje duh Jakovu, ocu njihovu. 28 Tada Izrael reče: »Dosta je što je moj sin Josip još živ! Moram poći i vidjeti ga prije nego umrem.«