Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 47.
1 Tako Josip dođe i dojavi faraonu te reče: »Moj otac i braća moja dođoše sa svojim ovcama i svojim govedima i sa svime što imaju iz zemlje kanaanske, i eno ih u zemlji gošenskoj.« 2 I uze petoricu ljudi između braće svoje te ih izvede pred faraona. 3 Onda faraon reče braći njegovoj: »Koje je vaše zanimanje?« Oni pak rekoše faraonu: »Sluge su tvoje pastiri ovaca — i mi i očevi naši.« 4 I rekoše faraonu: »Došli smo prebivati u ovoj zemlji jer nema paše za stada tvojih slugu; ta u zemlji kanaanskoj velika je glad. Stoga te molimo, daj sada slugama svojim da se nastane u zemlji gošenskoj.« 5 Nato faraon reče Josipu govoreći: »Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi! 6 Zemlja egipatska pred tobom je; na ono najbolje od zemlje smjesti oca svojega i braću svoju, neka se nastane u zemlji gošenskoj. I ako znaš da među njima ima sposobnih ljudi, a ti ih postavi za nadglednike nad mojom stokom.« 7 Tada Josip uvede Jakova, oca svojega, i postavi ga pred faraona. I Jakov blagoslovi faraona. 8 A faraon reče Jakovu: »Koliko li je dana tvojemu životu?« 9 Jakov pak reče faraonu: »Danâ proputovanja mojega je stotinu i trideset godina. Malo ih je i zli su bili dani mojega života, i ne dostižu godine života otaca mojih u danima proputovanja njihova.« 10 Tada Jakov faraona blagoslovi pa ode od faraona. 11 Tako Josip nastani oca svojega i braću svoju, i dade im posjed u zemlji egipatskoj — najbolje od zemlje — u zemlji Ramsesovoj, kako je faraon zapovjedio. 12 I Josip je opskrbljivao kruhom oca svojega i braću svoju i sav dom oca svojega, sve do najmanjega. 13 Ali u cijeloj zemlji više nije bilo kruha, jer bijaše vrlo velika glad; i zemlja egipatska i zemlja kanaanska bijahu iscrpljene od gladi. 14 I Josip pokupi sav novac što se nađe u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj u zamjenu za žito što ga oni kupovahu, a taj novac Josip odnese u kuću faraonovu. 15 I kad nestade novca u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj, svi Egipćani dođoše k Josipu govoreći: »Daj nam kruha! Ta zašto da pomremo pred tobom što novaca nema?« 16 Tada Josip reče: »Predajte svoju stoku, pa ću vam dati žita za vašu stoku ako novca nema.« 17 Tako su oni svoju stoku dovodili Josipu, a Josip im davaše kruha u zamjenu za konje, za stada ovaca i stada goveda, i za magarce; i one godine hranio ih je kruhom u zamjenu za svu stoku njihovu. 18 Kad je ona godina minula, dođoše k njemu i druge godine pa mu rekoše: »Nećemo skrivati od gospodara svojega da je novca nestalo, i stada naše živinčadi gospodareva su; ništa nije preostalo pred gospodarom mojim osim tijela naših i zemlje naše. 19 Zašto da pomremo na tvoje oči, i mi i zemlja naša? Kupi nas i zemlju našu za kruh, a mi i naša zemlja bit ćemo sluge faraonove; i daj nam sjemena, da preživimo i ne pomremo, da nam zemlja ne opusti.« 20 Tako Josip nakupova faraonu svu zemlju egipatsku jer je svaki Egipćanin, kako ih je pritisla glad, prodao svoje polje. I zemlja postade faraonova. 21 A puk, njih je selio po gradovima od jednoga kraja egipatske granice pa sve do drugoga njegova kraja. 22 Samo svećeničku zemlju nije kupovao jer je faraon odredio dio za svećenike te su se oni hranili od svojega dijela što im ga dade faraon. Zato nisu prodavali svoju zemlju. 23 Onda Josip reče puku: »Eto, danas sam vas i zemlju vašu kupio za faraona. Evo vam sjeme pa zasijte zemlju. 24 A kad bude ljetine, petinu ćete davati faraonu, a četiri petine ostavite sebi kao sjeme za polje, te za hranu vama i onima koji su u domovima vašim i za hranu nejačadi vašoj.« 25 A oni rekoše: »Spasio si nam život! Neka nađemo milost u očima gospodara svojega, i bit ćemo sluge faraonove!« 26 I Josip to postavi kao propis nad zemljom egipatskom koji vrijedi do današnjega dana: petina faraonu, samo svećenička zemlja nije postala faraonova. 27 Tako se Izrael nastani u zemlji egipatskoj, u zemlji gošenskoj; i u njoj stekoše vlasništvo i bijahu rodni i namnožiše se silno. 28 I Jakov poživje u zemlji egipatskoj sedamnaest godina; tako bijaše dana Jakovljeva života stotinu četrdeset i sedam godina. 29 A kad se Izraelu približiše dani da umre, dozva sina svojega Josipa i reče mu: »Ako sam sad našao milost u tvojim očima, stavi sad ruku svoju pod moje stegno i postupi sa mnom po milosrđu i vjernosti: molim te, nemoj me sahraniti u Egiptu, 30 nego kad legnem s ocima svojim, prenesi me iz Egipta i sahrani me na njihovo grobište.« A on reče: »Ja ću postupiti po riječi tvojoj.« 31 On pak reče: »Zakuni mi se!« I on mu se zakle, a Izrael se pokloni na uzglavlju postelje.