Psalam 109

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Psalam 109”.

1 Zborovođi. Psalam Davidov. Bože hvale moje, nemoj šutjeti! 2 Jer usta opakoga i usta varalice na me se otvaraju, govore protiv mene jezikom lažljivim. 3 I okružuju me riječima mržnje, i napadaju me nizašto. 4 Zauzvrat za ljubav moju oni su mi protivnici, ali ja sam u molitvi. 5 I uzvraćaju mi zlim za dobro, i mržnjom za ljubav moju. 6 Postavi nad njim opakoga, i Sotona nek mu stane zdesna! 7 Kad mu se sudilo bude, nek izađe kriv, i molitva njegova nek postane grijeh! 8 Dana njegovih neka bude malo, nadgledništvo njegovo neka uzme drugi! 9 Neka mu djeca budu siročad, a žena mu udovica! 10 Neka mu se djeca skitaju i prose, i neka si traže kruha izvan razvalina! 11 Neka mu lihvar prigrabi sve što ima i tuđinci nek razgrabe muku njegovu! 12 Ne bilo nikoga da mu pruži milosrđe i ne bilo nikoga da se smiluje siročadi njegovoj! 13 Potomstvo njegovo nek zatrto bude, u drugom koljenu izbrisalo im se ime! 14 Bezakonje očeva njegovih neka se pred Gospodom spomene, i grijeh majke njegove neka se ne izbriše! 15 Neka budu svagda pred Gospodom, da im zatre spomen sa zemlje. 16 Jer se ne spomenu da čini milosrđe, već proganjaše čovjeka uboga i potrebita, i slomljena u srcu nagna u smrt. 17 I prokletstvo je ljubio, pa neka ga stigne; i blagoslov mu ne omilje, pa nek bude daleko od njega. 18 A on se prokletstvom zaodjenu ko haljinom svojom, pa nek mu ko voda uđe u utrobu, i kao ulje u kosti njegove. 19 Neka mu bude kao haljina kojomse pokriva, i kao pojas kojim se svagda opasuje. 20 Protivnicima mojim to neka bude plaća od Gospoda, i onima što govore zlo protiv duše moje. 21 A ti, Gospode, Gospodine, zauzmi se za me poradi imena svojega! Jer dobro je milosrđe tvoje; izbavi me! 22 Ta ubog i potrebit ja sam, i srce je moje ranjeno u meni. 23 Nestajem kao sjena što se nagnu, otresen sam kao skakavac. 24 Koljena mi klecaju od posta, i tijelo mi je mršavo, bez sala. 25 I ja im ruglom postadoh; kad me vide, kimaju glavom svojom. 26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosrđu svojemu! 27 Pa neka znaju da je to tvoja ruka; ti si, Gospode, ovo učinio! 28 Neka oni proklinju, a ti blagoslovi! Ustaju na me,al’ će se postidjet’; a tvoj će se sluga radovati! 29 Neka se protivnici moji zaodjenu stidom, i sramotom svojom nek se ko plaštem pokriju! 30 Silno ću hvaliti Gospoda ustima svojim i usred mnoštva slavit ću njega. 31 Jer stoji zdesna potrebitu da ga spasi od onih što osuđuju dušu njegovu.