Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Psalam 69”.
1 Zborovođi. Po napjevu „Ljiljani”. Psalam Davidov. Spasi me, Bože, jer mi vode dođoše do grla! 2 Propadoh u glib duboki, a nema oslonca; u duboku tonem vodu i valovi me preplavljuju. 3 Iznemogoh od vapaja svojih, promuklo mi grlo; oči mi sahnu Boga moga čekajući. 4 Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto; moćni su oni koji bi me uništili, bezrazložno postavši mojim neprijateljima: što nisam oteo, ipak moram vraćati. 5 Bože, ti znaš ludost moju, i krivnje moje od tebe nisu skrivene. 6 Nek se ne postide zbog mene koji na te čekaju, Gospodine, Gospode Nad Vojskama! Nek se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov. 7 Jer radi tebe podnesoh porugu, stid mi pokri lice. 8 Tuđinac postadoh braći svojoj, i stranac sinovima majke svoje. 9 Jer me izjede revnost za Dom tvoj, i poruge onih koji se tebi rugaju na me padoše. 10 Kad plakah mučeći postom dušu svoju, bijaše mi na ruglo. 11 Stavih i kostrijet za odjeću, i postadoh im rugalicom. 12 Koji sjede na dverima protiv mene govore, a pijanci me u pjesmi spominju. 13 A ja molitvu svoju upravljam k tebi, Gospode, u vrijeme pogodno; usliši me, Bože, po velikom svojem milosrđu, po istini spasenja svojega! 14 Izvadi me iz gliba da ne potonem, da se izbavim od onih koji me mrze i iz voda dubokih. 15 Neka me vodeni val ne preplavi i nek me dubina ne proguta, i jama nek usta svoja ne zatvori nada mnom! 16 Usliši me, Gospode, jer je dobrostivo milosrđe tvoje; po mnoštvu svojih smilovanja okreni se k meni! 17 I lica svoga ne skrivaj od sluge svojega; jer sam u stisci, usliši me žurno! 18 Približi se duši mojoj i otkupi je; zbog neprijatelja mojih izbavi me! 19 Ti poznaješ porugu moju i stid moj i sramotu moju; pred tobom su svi tlačitelji moji. 20 Ruganje mi srce slomi te onemoćah. I čekao sam na nekog tko bi se sažalio nada mnom, al’ ga ne bȋ; i tko bi me utješio, al’ ne nađoh. 21 I dadoše mi žuč za jelo, i u žeđi me mojoj octom napojiše. 22 Stol pred njima nek im bude zamka, i spokojstvo njihovo stupica! 23 Nek im potamne oči da ne vide, i bokove njihove rasklimaj zasvagda! 24 Izlij na njih gnjev svoj, i žestina srdžbe tvoje neka ih dostigne! 25 Pust im bio tabor njihov, u šatorima njihovim nitko ne stanovao! 26 Jer su progonili koga ti udari i umnažali bol onih koje ti rani. 27 Pridometni bezakonje bezakonju njihovu pa nek ne uđu u pravednost tvoju! 28 Nek budu izbrisani iz knjige života, i s pravednicima nek ne budu upisani! 29 A ja sam jadan i bolan; spasenje će me tvoje, Bože, podići. 30 Ime ću Božje hvaliti pjesmom i veličat ću njega zahvalnicom. 31 I bit će to Gospodu milije nego vol ili junac s rogovima i papcima. 32 Gledajte, krotki, i radujte se! I koji Boga tražite, nek vam oživi srce! 33 Jer Gospodčuje potrebite i ne prezire sužanja svojih. 34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče! 35 Jer Bog će spasiti Sion i sagraditi gradove Judine; tamo će oni stanovati i posjedovati ga. 36 I potomstvo slugu njegovih baštinit će ga, i oni što ljube ime njegovo boravit će u njem’.