Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Ruta 1”.
1 I dogodi se, u dane kad su vladali suci, da nasta glad u zemlji. Stoga neki čovjek ode iz Betlehema Judina da bi se nastanio na Moapskim poljanama — on i njegova žena i dvojica njegovih sinova. 2 A tomu čovjeku ime bijaše Elimelek; njegovoj ženi pak bijaše ime Noemi, a njegovoj dvojici sinova ime bijaše Mahlon i Kilion. Bijahu oni Efraćani iz Betlehema Judina. Tako dođoše na Moapske poljane i ostadoše ondje. 3 Tada Elimelek, Noemin muž, umrije te ona ostade sama sa svoja dva sina. 4 Oni pak sebi uzeše žene Moapke: jednoj bijaše ime Orpa, a drugoj ime bijaše Ruta. I tu proboraviše desetak godina. 5 Potom umriješe i njih dvojica, Mahlon i Kilion. Tako žena ostade bez svoja dva sina i bez muža svojega. 6 Tada se ona diže sa svojim snahama da se vrati s Moapskih poljana; čula je naime na Moapskim poljanama da je Gospod pohodio puk svoj dajući mu kruha. 7 Ode dakle iz mjesta u kojemu je bila, a s njome i njezine dvije snahe; i krenuše na put da se vrate u zemlju Judinu. 8 Tada Noemi reče svojim dvjema snahama: »Idite, vratite se svaka domu majke svoje! Neka vam Gospod iskaže milosrđe kao što ste vi iskazale pokojnicima i meni. 9 Neka vam Gospod dade da nađete počinka, svaka u domu muža svojega.« Tada ih poljubi, a one podigoše glas svoj i zaplakaše. 10 I rekoše joj: »Ta mi ćemo se s tobom vratiti k puku tvojemu!« 11 Ali Noemi reče: »Vratite se, kćeri moje, zašto biste išle sa mnom? Imam li još sinova u utrobi svojoj da vam budu muževi? 12 Vratite se, kćeri moje, idite! Ta ja sam prestara da bih imala muža. Kad bih rekla: ‘Za mene još ima nade’, kad bih i imala noćas muža pa i izrodila sinove, 13 zar ćete ih čekati dok ne poodrastu? Zar ćete zbog njih ostati bez muževa? Ne, kćeri moje; ta moj jad bio bi veći od vašeg, jer na mene je izašla ruka Gospodnja.« 14 Nato one podigoše svoj glas pa ponovo zaplakaše. I Orpa poljubi svekrvu svoju, a Ruta prionu uz nju. 15 No ona joj reče: »Eno, jetrva se tvoja vratila k svojemu puku i k svojim bogovima; vrati se i ti za jetrvom svojom.« 16 Nato Ruta reče: »Nemoj me tjerati da te ostavim i da odem od tebe: jer kamo ti ideš, idem i ja, i gdje se ti nastaniš, nastanit ću se i ja; tvoj puk moj je puk i tvoj Bog moj je Bog. 17 Gdje ti umreš, umrijet ću i ja, i tamo ću biti sahranjena. Neka mi tako učini Gospod, neka tako i pridoda, ako bilo što osim smrti rastavi tebe i mene.« 18 Pa kad Noemi vidje da je ona čvrsto odlučila poći s njom, prestade je odvraćati. 19 Tako su njih dvije išle dok ne dođoše u Betlehem. I dogodi se, kad su došle u Betlehem, da se sav grad uzbudi zbog njih, pa žene rekoše: »Je li to Noemi?« 20 A ona im reče: »Ne zovite me Noemi; zovite me Mara, jer me Svemogući silno gorčinom ispunio. 21 Ja sam otišla puna, a Gospod me vratio praznu. Zašto me zovete Noemi kad Gospod posvjedoči protiv mene i kad me Svemogući unesreći?« 22 Tako se Noemi vrati, a s njome i Ruta Moapka, snaha njezina; vratiše se s Moapskih poljana. I dođoše one u Betlehem početkom žetve ječma.