Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Suci 6”.
1 Tada sinovi Izraelovi opet stadoše činiti što je zlo u očima Gospodnjim; i Gospod ih na sedam godina predade u ruke Midjanaca. 2 A ruka Midjanaca osili se nad Izraelom; zbog Midjanaca sinovi Izraelovi načiniše sebi jame što bijahu po gorama te špilje i utvrde. 3 I događalo se ovo: kad bi Izrael zasijao, tada bi dolazili Midjanci; a dolazili bi na njih i Amalečani i sinovi Istoka. 4 Tada bi se utaborili protiv njih i uništavali urod zemlje sve putem do Gaze; i ne bi ostavljali hrane za Izraela, ni ovce ni vola ni magarca. 5 Oni bi naime uzašli sa svojim stadima i svojim šatorima i dolazili kao skakavci u mnoštvu, i oni i deve njihove, broja im ne bijaše; i ulazili bi u zemlju da je opustoše. 6 Tako je Izrael strašno osiromašio zbog Midjanaca te sinovi Izraelovi zavapiše Gospodu. 7 I dogodi se, kad sinovi Izraelovi zavapiše Gospodu zbog Midjanaca, 8 da Gospod posla sinovima Izraelovim jednoga proroka koji im reče: »Ovako veli Gospod, Bog Izraelov: Ja sam vas izvukao iz Egipta i izveo vas iz kuće ropstva. 9 I izbavio sam vas iz ruke Egipćanâ i iz ruke sviju koji su vas tlačili; i protjerao sam ih ispred vas i dao vam zemlju njihovu.10 I rekoh vam: ‘Ja sam Gospod, Bog vaš; ne bojte se bogova Amorejaca u čijoj zemlji vi živite.’ Ali vi ne poslušaste glasa mojega.« 11 I dođe anđeo Gospodnji te sjede pod hrast što je bio u Ofri — taj je hrast pripadao Joašu Abiezerovcu — dok je njegov sin Gideon vršio pšenicu u tijesku da bi je sačuvao od Midjanaca. 12 I ukaza se njemu anđeo Gospodnji pa mu reče: »Gospod s tobom, hrabri junače!« 13 Nato Gideon njemu reče: »O moj gospodaru, ako je Gospod s nama, zašto nas onda sve ovo snađe? Ta gdje su sva ona njegova čudesa o kojima nam pripovijedahu očevi naši govoreći: ‘Nije li nas Gospod iz Egipta izveo?’ A sad nas je Gospod ostavio i predao nas u ruke Midjancima.« 14 Tada se Gospod okrenu prema njemu i reče: »Pođi u toj svojoj snazi i izbavit ćeš Izraela iz ruke midjanske. Ne šaljem li te ja?« 15 A on mu reče: »O moj gospodaru, kako ću izbaviti Izraela? Moj je rod najmanji u Manašeu, a ja sam najmlađi u domu oca svojega.« 16 Ali Gospod njemu reče: »Ta ja ću biti s tobom te ćeš potući Midjan kao jednoga čovjeka.« 17 Nato on njemu reče: »Ako sam sad našao milost u tvojim očima, onda mi daj znak da ti govoriš sa mnom. 18 Molim te, nemoj otići odavde dok ne dođem k tebi i donesem svoj dar te ga stavim preda te.« On pak reče: »Ja ću ostati dok se ne vratiš.« 19 I Gideon ode pa zgotovi kozle, a od efe brašna neukvasane kruhove. Meso stavi u košaru, a juhu stavi u lonac, pa donese k njemu pod hrast i posluži. 20 A anđeo Božji mu reče: »Uzmi meso i neukvasane kruhove i stavi ih na tu stijenu, a juhu prolij.« On tako i učini. 21 Tada anđeo Gospodnji pruži kraj štapa što mu bijaše u ruci i dotakne se mesa i neukvasanih kruhova. Uto planu oganj iz stijene i proždrije meso i neukvasane kruhove, a anđeo Gospodnji nesta ispred očiju njegovih. 22 Tada Gideon uvidje da je to bio anđeo Gospodnji. Stoga Gideon reče: »Jao, Gospodine Gospode! Ta doista vidjeh anđelaGospodnjega licem u lice!« 23 Nato mu Gospod reče: »Mir tebi! Ne boj se, nećeš umrijeti!« 24 Stoga Gideon ondje sagradi žrtvenik Gospodu i nazva ga „Gospod je mir”. Do dana današnjega on još stoji u Ofri Abiezerovskoj. 25 I dogodi se, još iste noći, da mu Gospod reče: »Uzmi junca što pripada ocu tvojemu i drugoga junca od sedam godina, te razori Baalov žrtvenik što ga ima tvoj otac i posijeci Ašeru koja je uza nj. 26 Onda sagradi žrtvenik Gospodu, Bogu svojemu, na vrhu te stijene, na ispravan način, pa uzmi drugoga junca i prinesi paljenicu na drvima Ašere koju ćeš posjeći.« 27 Tad Gideon uze desetoricu ljudi između svojih slugu i učini kako mu je govorio Gospod. No dogodi se, kako se bojao doma oca svojega i ljudi iz onoga grada da bi to učinio danju, da je to učinio noću. 28 Pa kad ljudi iz onoga grada podraniše ujutro, gle: Baalov žrtvenik bijaše srušen, a Ašera što je bila uza nj posječena. Na žrtveniku što je bio sagrađen bijaše pak prinesen drugi junac. 29 Stoga rekoše jedan drugomu: »Tko li učini takvo što?« I kad istražiše i raspitaše se, rekoše: »Gideon, sin Joašev, to učini.« 30 Tad ljudi iz onoga grada rekoše Joašu: »Izvedi svog sina da se pogubi, jer je srušio Baalov žrtvenik i jer je posjekao Ašeru koja bijaše uza nj.« 31 Ali Joaš svima koji stajahu oko njega reče: »Zar ćete se vi parničiti za Baala? Zar ćete ga vi spasavati? Tko se za nj bude parničio, neka se pogubi do jutra. Ako je on bog, neka se sam parniči što mu je srušen žrtvenik.« 32 Zato ga onoga dana prozva Jerubaal govoreći: »Neka se Baal parniči s njim što mu je srušio žrtvenik.« 33 Tada se svi Midjanci i Amalečani i sinovi Istoka skupiše zajedno. I pošto prijeđoše, utaboriše se u Jizreelskoj dolini. 34 Ali Duh Gospodnji obuze Gideona i on zatrubi u rog, a Abiezerovci stadoše iza njega. 35 I posla on glasnike po svemu Manašeu te i on stade iza njega; posla glasnike i Ašeru i Zebulunu i Naftaliju, i oni im krenuše ususret. 36 Tada Gideon reče Bogu: »Ako Izraela kaniš izbaviti mojom rukom, kako si obrekao, 37 evo: ja ću staviti ovčje runo na gumno. Ako rosa bude samo na runu, a po svoj zemlji suho, onda ću znati da ćeš mojom rukom izbaviti Izraela, kao što si obrekao.« 38 I bi tako. Kad sutradan podrani i iscijedi runo, iz runa isteče rosa — puna zdjela vode. 39 Tada Gideon reče Bogu: »Neka se gnjev tvoj ne raspaljuje na me što ću ti progovoriti još jednom: Molim te, daj da pokušam samo još ovaj put s runom; neka sad samo na runu bude suho, a po svoj zemlji neka bude rosa.« 40 One noći Bog tako i učini: bijaše dakle suho samo na runu, a po svoj zemlji bila je rosa.