Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

Zaharija 1

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Zaharija 1”.

1 Osmoga mjeseca, druge godine Darijeve, dođe riječ Gospodnja proroku Zahariji, sinu Berekje, sina Idova, govoreći: 2 »Gospod se silno rasrdio na očeve vaše. 3 Zato im reci: ‘Ovako veli Gospod Nad Vojskama: Vratite se k meni’, riječ je Gospoda Nad Vojskama, ‘i ja ću se vratiti k vama’, veli Gospod Nad Vojskama. 4 ‘Ne budite poput svojih otaca koje su prijašnji proroci pozivali govoreći: Ovako veli Gospod Nad Vojskama: Odvratite se sad od svojih zlih putova i od svojih zlih djela. Niti poslušaše niti se obazreše na me’, riječ je Gospodnja. 5 ‘Gdje su vam sad tȋ vaši očevi? I tȋ proroci, žive li dovijeka? 6 A moje riječi i odredbe moje što sam ih zapovjedio svojim slugama prorocima, nisu li stigle očeve vaše? I oni se obratiše te rekoše: ‘Kako je Gospod Nad Vojskama naumio učiniti nam prema našim putovima i prema djelima našim, tako je s nama i učinio.’« 7 Dvadeset i četvrtoga dana, jedanaestoga mjeseca (to je mjesec šebat), druge godine Darijeve, dođe riječ Gospodnja proroku Zahariji, sinu Berekje, sina Idova, govoreći: 8 »Vidjeh noću, i gle: čovjek jahaše na konju, riđanu; i stade on među mirtama što bijahu u kotlini, a za njim konji — riđani, dorati i bijelci. 9 A ja rekoh: »Gospodaru moj, tko su ovi?« Anđeo koji sa mnom govoraše reče mi nato: »Ja ću ti pokazati tko su oni.« 10 Tada čovjek koji stajaše među mirtama odgovori i reče: »To su oni koje je Gospod poslao da obiđu zemlju.« 11 Oni pak progovoriše anđelu Gospodnjemu koji je stajao među mirtama i rekoše: »Obišli smo zemlju, i gle: sva zemlja počiva i miruje.« 12 Tada anđeo Gospodnji progovori i reče: »Gospode Nad Vojskama, dokad ćeš ti biti nemilosrdan Jeruzalemu i gradovima Judinim na koje se srdiš ovih sedamdeset godina?« 13 A Gospod anđelu koji govoraše sa mnom odgovori prijaznim riječima, riječima utjehe. 14 I reče mi anđeo koji govoraše sa mnom: »Proglasi govoreći: Ovako veli Gospod Nad Vojskama: ‘Revnošću velikom revnujem za Jeruzalem i za Sion, 15 i srdžbom velikom ja se srdim na spokojne narode; jer ja se samomalo rasrdih, a oni već potpomogoše zlo.’ 16 Zato ovako veli Gospod: ‘Vraćam se Jeruzalemu s milosrđem: moj Dom bit će sagrađen u njemu’, riječ je Gospoda Nad Vojskama. ‘I rastegnut će se nad Jeruzalemom uže mjeračko.’17 Proglasi još govoreći: ‘Ovako veli Gospod Nad Vojskama: Gradovi moji opet će se prelijevati dobrima i Gospod će opet utješiti Sion i ponovo izabrati Jeruzalem.’« 18 Tad podigoh oči svoje i pogledah, kad gle — četiri roga. 19 I rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: »Što je ovo?« A on mi reče: »To su rogovi koji su razasuli Judu, Izrael i Jeruzalem.« 20 Potom mi Gospod pokaza četiri umješnika. 21 A ja rekoh: »Što su ovi došli raditi?« On nato reče govoreći: »Ovo su rogovi koji su razasuli Judu, tako da se nitko ne usuđuje podići glavu svoju; a ovi su došli da ih zastraše, da odvale rogove narodima koji su podigli rog na zemlju Judinu da bi je razasuli.«