Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "2. Samuelova 1".
1 I dogodi se, poslije Šaulove smrti, kad se David vratio pošto je potukao Amalečane, da je David dva dana proboravio u Ciklagu. 2 Kad gle, dogodi se trećega dana da dođe neki čovjek iz Šaulova tabora: i haljine mu bijahu razdrte, a glava mu posuta zemljom. I dogodi se, kad on dođe k Davidu, da pade na tlo i pokloni se. 3 Nato mu David reče: »Odakle dolaziš?« A on njemu reče: »Umakao sam iz tabora Izraelova.« 4 Tada mu David reče: »Što se to dogodilo? Kaži mi, molim te!« A on reče: »Puk je pobjegao iz boja, a mnogi iz puka su i pali i poginuli. Poginuli su i Šaul i njegov sin Jonatan.« 5 Nato David reče momku koji mu je to kazivao: »Kako znaš da su poginuli Šaul i njegov sin Jonatan?« 6 A momak koji mu je kazivao reče: »Slučajno se nađoh na gori Gilboi, kad gle: Šaul naslonjen na svoje koplje; i gle: kola i konjanici natisnuli se za njim. 7 A on se osvrnu iza sebe pa kad me ugleda, zovnu me. A ja rekoh: ‘Evo me.’ 8 Tada mi reče: ‘Tko si ti?’ A ja mu rekoh: ‘Ja sam Amalečanin.’ 9 I reče mi: ‘Stani sad nada mnom i ubij me, jer me obuzeo hropot, a duša je moja još sva u meni.’ 10 I ja stadoh nad njim i pogubih ga, jer sam znao da neće ostati živ nakon što je pao. Zatim uzeh krunu što mu bijaše na glavi i grivnu što mu bijaše na mišici i donesoh to, evo, gospodaru svojemu.« 11 Tada David zgrabi haljine svoje i razdrije ih, a tako i svi ljudi koji bijahu s njim. 12 I naricali su i plakali i postili do večeri za Šaulom i za Jonatanom, sinom njegovim, i za pukom Gospodnjim i za domom Izraelovim, jer padoše od mača. 13 Potom David reče momku koji mu kazivaše: »Odakle si ti?« A on reče: »Ja sam sin jednoga došljaka, Amalečanina.« 14 I reče mu David: »Kako se nisi bojao dići ruku svoju da uništiš pomazanika Gospodnjega?« 15 Tada David dozva jednoga od momaka i reče: »Priđi, smakni ga!« I on ga udari te ovaj umrije. 16 A David mu reče: »Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja su usta posvjedočila protiv tebe govoreći: ‘Ja sam ubio pomazanika Gospodnjega.’« 17 Tada David zapjeva ovu tužaljku za Šaulom i za Jonatanom, sinom njegovim, 18 i izgovori je da sinove Judine nauči Pjesmu o luku (eno je zapisane u knjizi Jašarovoj): 19 »Tvoja je dika, Izraele, probodena na visočju tvojemu! Kako li padoše junaci! 20 Ne kazujte u Gatu, ne razglašujte po ulicama aškelonskim, da se ne raduju filistejske kćeri, da ne likuju kćeri neobrezanih. 21Gore Gilboe ne imale rose i ne bilo po vama dažda niti polja s prinosima! Jer ondje je zbačen štit s junakâ, štit Šaulov, ko da ne bje uljem pomazan. 22 Bez krvi pobijenih, bez sala junakâ, luk Jonatanov nazad nije dolazio i mač se Šaulov prazan nije vraćao. 23 Šaul i Jonatan, ljupki i mili bijahu za života svojega, ni u smrti se svojoj oni ne razdvojiše. Od orlova bjehu brži, jači od lavova. 24 Plačite za Šaulom, kćeri izraelske, koji vas je raskošno oblačio u grimiz, koji je vjesio zlatni nakit po odjeći vašoj. 25 Kako usred boja padoše junaci! Jonatane, ubijen si na svojemu visočju! 26 Žao mi je tebe, brate moj Jonatane, bio si mi vrlo drag. Ljubav mi je tvoja i od ljubavi ženske bila čudesnija. 27 Kako li padoše junaci i propade bojno oružje!«