Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 16”.
1 I kad je David prešao malo preko vrha, gle: dođe mu u susret Ciba, Mefibošetov momak, s parom osamarenih magaraca, a na njima dvije stotine kruhova i stotinu grozdova suhoga grožđa te stotinu ljetnih plodova i mijeh vina. 2 Tada kralj reče Cibi: »Što ti je to?« A Ciba reče: »Magarci za kraljev dom, za jahanje, te kruh i ljetni plodovi momcima za jelo, a vino za piće onima koji se umore u pustinji.« 3 Nato reče kralj: »A gdje je sin gospodara tvojega?« Ciba pak reče kralju: »Eno, ostade u Jeruzalemu, jer reče: ‘Danas će mi dom Izraelov vratiti kraljevstvo oca mojega.’« 4 Tada kralj reče Cibi: »Evo, sve što je bilo Mefibošetovo, tvoje je.« A Ciba reče: »Klanjam se našavši milost u tvojim očima, moj gospodaru kralju.« 5 A kad je kralj David došao do Bahurima, gle: odande izađe čovjek od roda doma Šaulova, a ime mu Šimej, sin Gerin; dok je izlazio, išao je i proklinjao. 6 I bacao je kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida, premda sav puk i svi junaci bijahu njemu zdesna i njemu slijeva. 7 A Šimej je ovako govorio dok je proklinjao: »Odlazi, odlazi, krvožedni čovječe i čovječe Belijalov! 8 Gospod je svrnuo na te svu krv doma Šaula namjesto kojega si se ti zakraljio. I predao je Gospod kraljevstvo u ruke Abšaloma, sina tvojega. I eto ti sad, zapao si u vlastito zlo, jer ti si čovjek krvožedan.« 9 Nato Abišaj, sin Cerujin, reče kralju: »Zašto da ovaj mrtvi pas proklinje mojega gospodara kralja? Dopusti mi, molim te, da odem prijeko i da mu skinem glavu.« 10 Ali kralj reče: »Što ja imam s vama, sinovi Cerujini? Ako proklinje i ako mu je Gospod rekao: ‘Proklinji Davida!’, tko onda smije reći: ‘Zašto tako činiš?’« 11 I reče David Abišaju i svim slugama svojim: »Evo, sin moj koji je izašao iz utrobe moje traži dušu moju, a kamoli neće sad ovaj Benjaminovac! Pustite ga, pa nek proklinje ako mu je to Gospod rekao. 12 Možda će Gospod pogledati na nevolju moju pa mi dobrim uzvratiti za njegovo današnje proklinjanje.« 13 I kako je David sa svojim ljudima išao putem, Šimej je hodio gorskom stranom usporedo s njim i hodeći proklinjao i bacao na nj kamenje i dizao prašinu. 14 Tako kralj i sav puk koji bijaše s njim dođe umoran te odahnu ondje. 15 A Abšalom i sav puk, ljudi iz Izraela, dođoše u Jeruzalem; i Ahitofel bijaše s njim. 16 I dogodi se, kad je Hušaj Arkijac, Davidov prijatelj, došao k Abšalomu, da Hušaj reče Abšalomu: »Živio kralj! Živio kralj!« 17 Nato Abšalom reče Hušaju: »Je li to tvoje milosrđe prema tvojemu prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?« 18 A Hušaj reče Abšalomu: »Nisam! Jer koga je izabrao Gospodi ovaj puk i svi ljudi iz Izraela, njegov ću biti i s njim ću ostati. 19 A drugo, komu bih ja služio? Zar ne pred sinom njegovim? Kako sam služio pred tvojim ocem, tako ću biti pred tobom.« 20 Tada Abšalom reče Ahitofelu: »Dajte svoj savjet, što da činimo?« 21 Ahitofel pak reče Abšalomu: »Uđi k inočama oca svojega koje je on ostavio da čuvaju dvor; tako će sav Izrael čuti da si se omrazio ocu svojemu. Tada će se ukrijepiti ruke sviju koji su uza te.«22 I razapeše za Abšaloma šator na krovu te Abšalom uđe k inočama oca svojega naoči svemu Izraelu. 23 A savjet što bi ga u one dane dao Ahitofel bio je kao da netko išće riječ od Boga. Takav bijaše svaki savjet Ahitofelov, i za Davida i za Abšaloma.