Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Suci 9".

1 I ode Abimelek, sin Jerubaalov, u Šekem k braći matere svoje te prozbori njima i svemu rodu otačkoga doma svoje matere govoreći: 2 »Kažite sad nauši svih muževa šekemskih, što vam je bolje: da nad vama vlada sedamdeset ljudi — svi sinovi Jerubaalovi — ili da jedan čovjek vlada nad vama? Spomenite se i da sam ja vaša kost i vaše tijelo.« 3 I braća matere njegove u njegovo ime izgovoriše sve ove riječi na uši svih muževa šekemskih te se njihova srca prikloniše Abimeleku; jer rekoše: »On je naš brat.« 4 I dadoše mu sedamdeset šekela srebra iz doma Baal-Beritova pa time Abimelek unajmi ljude praznove i klatež koji pođoše za njim. 5 I dođe on u kuću oca svojega u Ofri i pobi braću svoju, sinove Jerubaalove, sedamdeset ljudi na jednome kamenu. Ali Jotam, najmlađi sin Jerubaalov, ostade jer se bijaše sakrio. 6 Tada se skupiše svi muževi šekemski i sav Bet-Milo te odoše i postaviše Abimeleka za kralja kod hrasta uza stup koji je u Šekemu. 7 A kad to dojaviše Jotamu, on ode pa stane navrh gore Gerizima i podiže glas svoj te povika i reče im: »Čujte me, muževi šekemski, tako vas čuo Bog! 8 Pošla jednom stabla pomazati sebi kralja. Pa rekoše maslini: ‘Kraljuj nad nama!’ 9 Ali im maslina reče: ‘Zar da se odreknem svojega ulja kojim se časti Boga i ljude pa odem da bih vladala nad drvećem?’ 10 Tad stabla rekoše smokvi: ‘Dođi, kraljuj nad nama!’ 11 No smokva im reče: ‘Zar da se odreknem svoje slatkoće i svojega dobroga ploda pa odem da bih vladala nad drvećem?’ 12 Tad stabla rekoše lozi: ‘Dođi, kraljuj nad nama!’ 13 Ali loza im reče: ‘Zar da se odreknem svojega vina koje razveseljava bogove i ljude pa odem da bih vladala nad drvećem?’ 14 Nato sva stabla rekoše glogu: ‘Dođi, ti kraljuj nad nama!’ 15 A glog reče stablima: ‘Ako me vi uistinu pomažete sebi za kralja, dođite, u sjenu se moju sklonite; ako li ne, nek iz gloga oganj izbije i proždre cedre libanonske!’ 16 Zato sad, jeste li činili po istini i čestitosti kad ste Abimeleka postavili za kralja? I jeste li dobro postupili prema Jerubaalu i njegovu domu? I jeste li mu činili prema dobročinstvu ruku njegovih? 17 Ta moj otac borio se za vas i izložio svoj život da vas izbavi iz midjanske ruke, 18 a vi danas ustaste na dom oca mojega i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi na jednome kamenu, i postaviste Abimeleka, sina sluškinje njegove, za kralja nad muževima šekemskim jer je on vaš brat. 19 Ako ste dakle današnjega dana po istini i čestitosti postupili prema Jerubaalu i njegovu domu, radujte se s Abimelekom, pa neka se i on raduje s vama. 20 Ako pak niste, nek iz Abimeleka oganj izbije i proždre muževe Šekema i Bet-Mila; nek i iz muževa Šekema i Bet-Mila oganj izbije i proždre Abimeleka.« 21 Onda Jotam uteče i pobježe, pa ode u Beer te se ondje nastani zbog Abimeleka, brata svojega. 22 I vladao je Abimelek nad Izraelom tri godine. 23 Tada Bog posla zao duh između Abimeleka i šekemskih muževa te se šekemski muževi iznevjeriše Abimeleku, 24 da bi se osvetio pokolj nad sedamdesetoricom sinova Jerubaalovih i da bi njihova krv pala na Abimeleka, brata njihova, koji ih pobi, i na muževe šekemske koji ukrijepiše ruke njegove da pobije braću svoju. 25 I postaviše mu zasjede muževi šekemski po vrhovima gora te su plja-čkali svakoga koji bi mimo njih prolazio putem. A to bude dojavljeno Abimeleku. 26 A Gaal, sin Ebedov, dođe sa svojom braćom te prijeđe u Šekem; i muževi šekemski pouzdaše se u nj. 27 I izađoše u polje pa obraše svoje vinograde i izgaziše grožđe te prirediše veselicu. Potom uđoše u dom svojega boga te su jeli i pili i proklinjali Abimeleka. 28 A Gaal, sin Ebedov, reče: »Tko je Abimelek i tko je Šekem da mu služimo? Nije li on sin Jerubaalov, a Zebul njegov pobočnik? Služite ljudima Hamora, oca Šekemova; ali zašto bismo mi njemu služili? 29 Tko bi mi ovaj puk dao u ruke! Ta ja bih maknuo Abimeleka.« Tada reče Abimeleku: »Pojačaj svoju vojsku i izađi!« 30 Ali kad Zebul, gradski upravitelj, ču riječi Gaala, sina Ebedova, gnjev njegov usplamtje. 31 Stoga kriomice posla glasnike Abimeleku govoreći: »Gle, Gaal, sin Ebedov, dođe u Šekem s braćom svojom, a oni, eno, utvrđuju grad protiv tebe.« 32 Zato sad ustani noću, ti i puk što je s tobom, i postavi zasjedu u polju. 33 Pa neka bude ovako: ujutro, kad sunce grane, podrani i udari na grad. I gle, kad on i puk što je s njim izađe na te, tipostupi s njim kako ruka tvoja nađe za dobro.« 34 I Abimelek usta noću, i sav puk koji bijaše s njim, te postavi zasjedu oko Šekema u četiri skupine. 35 Pa kad je Gaal, sin Ebedov, izašao i stao na ulaz gradskih dveri, ustade iz zasjede Abimelek i puk koji bijaše s njim. 36 I spazi Gaal ljude pa reče Zebulu: »Gle, silaze ljudi s vrhova gora!« No Zebul mu reče: »Sjena gorska izgleda ti kao ljudi.« 37 No Gaal opet prozbori i reče: »Gle, silaze ljudi sa zemljina visa, a druga skupina dolazi putem od Gatarskoga hrasta.« 38 Tada mu Zebul reče: »Gdje su ti sada usta kojima si govorio: ‘Tko je Abimelek da mu služimo?’ Nisu li to ljudi koje si prezirao? Izađi, ded, i zarati sad s njima.« 39 I Gaal izađe pred šekemskim muževima i zarati s Abimelekom. 40 A Abimelek potjera Gaala te on pobježe pred njim; i mnogi su padali mrtvi sve do ulaza u dveri. 41 I Abimelek osta u Arumi, a Zebul protjera Gaala i braću njegovu te više nisu mogli ostati u Šekemu. 42 I dogodi se, kad je puk sutradan izašao u polje, da to dojaviše Abimeleku. 43 Stoga on uze svoje ljude i razdijeli ih u tri skupine pa postavi zasjedu u polju. I pogleda, kad gle: puk izlazi iz grada. Tad ustade na njih i potuče ih. 44 Zatim Abimelek i skupina koja bijaše s njim navališe te stadoše kod ulaza u gradske dveri, a druge dvije skupine navališe na sve koji bijahu u polju i potukoše ih. 45 Tako se Abimelek čitav onaj dan borio protiv grada; i zauze grad, a puk koji bijaše u njemu pobi. Potom razori grad i posu ga solju. 46 A kad su to čuli svi muževi iz šekemskoga tornja, uđoše u podrum doma boga Berita. 47 I bî dojavljeno Abimeleku da su se svi muževi iz šekemskoga tornja skupili ondje. 48 Tad se Abimelek uspe na goru Calmon, on i sav puk koji bijaše s njim. I uze Abimelek sjekiru u ruku svoju te odsiječe granu s drveta pa je podiže i stavi na rame svoje. I reče puku koji bijaše s njim: »Što ste vidjeli da sam učinio, učinite brzo kako sam i ja.« 49 Tako i sav puk; odsiječe svatko svoju granu i pođe za Abimelekom. I naslagaše grane nad podrum te podrum nad njima zapališe ognjem. Tako izginuše i svi ljudi iz šekemskoga tornja, oko tisuću ljudi i žena. 50 Potom Abimelek krene na Tebec; i utabori se kod Tebeca pa ga zauzme. 51 No unutar grada bio je čvrst toranj pa su svi ljudi i žene, te svi gradski čelnici utekli onamo i zatvorili se. I popeše se tornju na krov. 52 Stoga Abimelek dođe do tornja i napadne ga. I primakne se ulazu u toranj da ga ognjem spali, 53 ali jedna žena baci komad žrvnja Abimeleku na glavu i razbi mu lubanju. 54 A on brzo pozva svog momka štitonošu i reče mu: »Izvuci svoj mač i ubij me da ne reknu za me: ‘Žena ga je ubila.’« I njegov ga momak probode te on umrije. 55 Pa kad ljudi iz Izraela vidješe da je Abimelek mrtav, odoše svaki u svoje mjesto. 56 Tako je Bog uzvratio Abimeleku za zlo što ga je on učinio ocu svojemu pobivši svoje sedamdesetero braće. 57 I sve zlo ljudi iz Šekema povratio je Bog na glave njihove. Tako ih je stigla kletva Jotama, sina Jerubaalova.