Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Suci 21”.
1 A ljudi iz Izraela bijahu se zakleli u Micpi govoreći: »Nitko od nas svoju kćer neće dati Benjaminu za ženu.« 2Tada puk dođe u Dom Božji i ostade ondje pred Bogom do večeri; i dizali su svoj glas i gorke suze lili. 3 I rekoše: »Zašto se, Gospode, Bože Izraelov, to dogodilo u Izraelu, da je danas jedno pleme nestalo iz Izraela?« 4 I dogodi se sutradan da puk podrani i sagradi ondje žrtvenik te prinese paljenice i pomirnice. 5 Tada sinovi Izraelovi rekoše: »Ima li koga među svim plemenima Izraelovim da nije došao na zbor Gospodu?« Jer bijahu bacili tešku kletvu na onoga koji ne bi došao Gospodu u Micpu govoreći: »Neka se smrću kazni.« 6 I sažališe se sinovi Izraelovi nad svojim bratom Benjaminom te rekoše: »Danas je otkinuto jedno pleme iz Izraela. 7 Kako ćemo dati žene onima koji su preostali kad smo se sami zakleli Gospodom da im svoje kćeri nećemo davati za žene?« 8 Tada rekoše: »Imali ikoga među plemenima Izraelovim da nije došao Gospodu u Micpu?« I gle, nitko iz Jabeš-Gileada nije došao u tabor na zbor. 9 Jer kad se puk prebrojio, gle: ondje ne bî nikoga od stanovnika Jabeš-Gileada. 10 Zato zajednica posla onamo dvanaest tisuća ljudi, od onih najhrabrijih, i zapovjedi im govoreći: »Idite i pobijte stanovnike Jabeš-Gileada oštricom mača, i žene i djecu. 11 A ovo je ono što ćete učiniti: zatrt ćete svakoga muškarca i svaku ženu koja je upoznala lijeganje s muškarcem.« 12 I nađoše među stanovnicima Jabeš-Gileada četiri stotine mladih djevica koje nisu upoznale muškarca liježući s njim pa ih dovedoše u tabor u Šilu, što je u zemlji kanaanskoj. 13 Tada sva zajednica posla i progovori sinovima Benjaminovim koji bijahu na Rimonskoj stijeni i objavi im mir. 14 I u ono vrijeme vrati se Benjamin, te im dadoše žene koje ostaviše na životu između žena iz Jabeš-Gileada, ali to im nije dostajalo. 15 A puku se sažalio Benjamin, jer je Gospod načinio prazninu među plemenima Izraelovim. 16 Tada rekoše starješine zajednice: »Kako ćemo dati žene onima koji su preostali kad su žene istrijebljene iz Benjamina?« 17 Pa rekoše: »Baština pripada onima iz Benjamina koji su preživjeli, da se ne bi zatrlo pleme iz Izraela. 18 Ali mi im ne možemo davati žene od svojih kćeri.« Jer sinovi se Izraelovi bijahu zakleli govoreći: »Proklet bio onaj koji dade ženu Benjaminu.« 19 Stoga rekoše: »Evo, svake je godine blagdan Gospodnji u Šilu, što je sjeverno od Betela, na sunčevu istoku od puta što iz Betela uzlazi u Šekem i južno od Lebone.« 20 Pa zapovjediše sinovima Benjaminovim govoreći: »Idite i postavite zasjede po vinogradima. 21 A vi pazite; i gle, kad kćeri šilske izađu da bi plesale svoje plesove, onda vi izađite iz vinogradâ i otmite svaki sebi ženu svoju između šilskih kćeri pa otiđite u zemlju Benjaminovu. 22 Pa neka bude ovako: kad njihovi očevi ili braća njihova dođu da nam se potuže, mi ćemo im onda reći: ‘Budite im zbog nas milostivi, jer mi nismo u boju za svakoga pribavili ženu njegovu; ako im je vi ne dadnete u ovo vrijeme, bit ćete krivi.’« 23 Sinovi Benjaminovi tako i učiniše, te uzeše žene prema svojemu broju između onih koje su plesale, koje bijahu oteli. Onda odoše i vratiše se na svoju baštinu te sagradiše gradove i nastaniše se u njima. 24 I u ono se vrijeme sinovi Izraelovi raziđoše odande, svaki u svoje pleme i u svoj rod. I odoše odande svaki na svoju baštinu. 25 U one dane ne bijaše kralja u Izraelu. Svatko je činio što je bilo pravo u njegovim očima.