Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "2. Samuelova 15".

1 I dogodi se poslije toga da Abšalom sebi nabavi kola i konje i pedeset ljudi koji su trčali pred njim. 2 I Abšalom bi podranio te stao uz put prema dverima. I dogodilo bi se, kad bi koji čovjek koji je imao kakav spor išao kralju na sud, da bi ga Abšalom dozvao k sebi i rekao: »Iz kojega si ti grada?« A ovaj bi rekao: »Tvoj je sluga iz jednoga od plemena Izraelovih.« 3 Tada bi mu Abšalom rekao: »Vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali nema nikoga odstrane kralja tko bi te saslušao.« 4 Zatim bi Abšalom rekao: »Tko bi mene postavio za suca u zemlji! Onda bi svaki čovjek koji bi imao kakav spor ili parnicu k meni dolazio, a ja bih mu pribavio pravdu.« 5 I dogodilo bi se, kad bi tko pristupio da mu se pokloni, da bi on ispružio ruku svoju pa ga uhvatio i poljubio ga. 6 I na taj je način Abšalom postupao sa svim Izraelcima koji bi dolazili na sud kralju. Tako je Abšalom krao srca ljudi u Izraelu. 7 I dogodi se, po isteku četrdeset godina, da Abšalom reče kralju: »Molim te, dopusti da odem u Hebron i izvršim svoj zavjet kojim sam se zavjetovao Gospodu. 8 Jer dok sam boravio u Gešuru u Siriji, tvoj se sluga zavjetom zavjetovao govoreći: ‘Ako me Gospod doista dovede natrag u Jeruzalem, onda ću služiti Gospodu.’« 9 Nato mu kralj reče: »Idi u miru.« I on ustade i ode u Hebron. 10 Ali Abšalom razasla uhode po svim plemenima Izraelovim govoreći: »Kad čujete glas trube, tada recite: ‘Abšalom se zakraljio u Hebronu!’« 11 A s Abšalomom je otišlo dvije stotine ljudi iz Jeruzalema koji bijahu pozvani. I odoše oni u svojoj nedužnosti i ne znajući što je posrijedi. 12Abšalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, Davidova savjetnika, iz njegova grada, iz Gila, dok je on prinosio žrtve. I urota bijaše jaka jer je puka uz Abšaloma bivalo sve više. 13 Tada Davidu dođe skoroteča govoreći: »Srca ljudi u Izraelu pristala su uz Abšaloma.« 14 Nato David reče svim svojim slugama koji su s njim bili u Jeruzalemu: »Ustanite i bježimo, jer inače nam nema spasa od Abšaloma. Pođite brzo, da nas ne iznenadi i sustigne te obori zlo na nas, a grad potuče oštricom mača.« 15 A kraljeve sluge rekoše kralju: »Što god odluči naš gospodar kralj, evo slugu tvojih.« 16 I izađe kralj i sav dom njegov za njim. Ali ostavi kralj deset žena inoča da čuvaju dvor. 17 I ode kralj i sav puk za njim; i stadoše na jednome mjestu koje bijaše podaleko. 18 I sve njegove sluge prođoše pokraj njega; i svi Kerećani i svi Pelećani i svi Gitijci, šest stotina ljudi koji su išli za njim iz Gata, prođoše pred kraljem. 19 Tada kralj reče Itaju Gitijcu: »Zašto i ti ideš s nama? Vrati se i ostani uz kralja; jer ti si tuđinac, a ti si i prognan iz svojega mjesta. 20 Jučer si došao, a danas da te vodim da se potucaš s nama? Jer ja idem, sâm ne znajući kamo da idem. Vrati se i odvedi natrag braću svoju. Milosrđe i istina neka budu s tobom!« 21 Ali Itaj odgovori kralju i reče: »Tako živ bio Gospod i tako živ bio moj go­spodar kralj; doista, na kojem god mjestu bude moj gospodar kralj, bilo na smrt ili na život, ondje će biti i sluga tvoj.« 22 Nato David reče Itaju: »Idi i prođi.« Tako je Itaj Gitijac prošao sa svim svojim ljudima i sa svom nejačadi koja bijaše s njim. 23 I sva je zemlja plakala snažnim glasom dok je sav puk prolazio. I kralj prijeđe potok Kidron, a sav puk prijeđe na put prema pustinji. 24 I gle, bijaše ondje i Cadok i s njim svi Leviti koji su nosili Kovčeg saveza Božjega. I oni spustiše Kovčeg Božji, a Ebjatar uzađe dok sav puk nije prestao prolaziti iz grada. 25 Tada kralj reče Cadoku: »Odnesi Kovčeg Božji natrag u grad. Pa ako nađem milost u očima Gospodnjim, on će me dovesti natrag i dati mi da vidim i njega i boravište njegovo. 26 No ako rekne ovako: ‘Ti mi ne omilje’, evo me, neka čini sa mnom kako je dobro u njegovim očima.« 27 I reče kralj svećeniku Cadoku: »Zar ti nisi vidjelac? Vratite se u miru u grad, vi i vaša dva sina s vama: tvoj sin Ahimaac i Ebjatarov sin Jonatan.28 Gledajte, ja ću čekati na ravnicama pustinje dok od vas ne dođe riječ da me obavijesti.« 29 Tada Cadok i Ebjatar odnesoše Kovčeg Božji natrag u Jeruzalem i ostadoše ondje. 30 A David uzađe na uspon Maslinske gore. I dok je uzlazio, plakao je; i glava mu bijaše pokrivena, a sam je hodio bosonog. Tada sav puk koji bijaše s njim pokri svaki glavu svoju te stane uzlaziti. I dok su uzlazili, plakahu. 31 Uto netko dojavi Davidu govoreći: »Ahitofel je među urotnicima s Abšalomom.« A David reče: »Molim te, Gospode, obezumi savjet Ahitofelov!« 32 I dogodi se, kad je David došao do vrha, tamo gdje se iskazuje štovanje Bogu, kad gle, dođe mu u susret Hušaj Arkijac: haljina mu bijaše razdrta, a glava mu posuta zemljom. 33 I reče mu David: »Ako li prijeđeš sa mnom, bit ćeš mi na teret. 34 No ako se vratiš u grad pa rekneš Abšalomu: ‘Kralju, ja sam tvoj sluga; kao što sam ja nekoć bio sluga tvojemu ocu, tako ću sada ja i tebi biti sluga’, onda ćeš moći osujetiti za me savjet Ahitofelov. 35 Zar s tobom neće ondje biti i svećenici Cadok i Ebjatar? Pa neka bude ovako: što god budeš čuo iz kraljeva dvora, dojavi svećenicima Cadoku i Ebjataru. 36 Eno, s njima će ondje biti njihova dva sina, Ahimaac, sin Cadokov, i Jonatan,sin Ebjatarov; po njima mi dakle šaljite svaku vijest što je budete čuli.« 37 Tako Hušaj, Davidov prijatelj, dođe u grad dok je Abšalom ulazio u Jeruzalem.