2. Samuelova 16

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 16”.

1 I kad je David prešao malo preko vrha, gle: dođe mu u susret Ciba, Mefibošetov momak, s parom osamarenih magaraca, a na njima dvije stotine kruhova i stotinu grozdova suhoga grožđa te stotinu ljetnih plodova i mijeh vina. 2 Tada kralj reče Cibi: »Što ti je to?« A Ciba reče: »Magarci za kraljev dom, za jahanje, te kruh i ljetni plodovi momcima za jelo, a vino za piće onima koji se umore u pustinji.« 3 Nato reče kralj: »A gdje je sin go­spodara tvojega?« Ciba pak reče kralju: »Eno, ostade u Jeruzalemu, jer reče: ‘Danas će mi dom Izraelov vratiti kraljevstvo oca mojega.’« 4 Tada kralj reče Cibi: »Evo, sve što je bilo Mefibošetovo, tvoje je.« A Ciba reče: »Klanjam se našavši milost u tvojim očima, moj gospodaru kralju.« 5 A kad je kralj David došao do Bahurima, gle: odande izađe čovjek od roda doma Šaulova, a ime mu Šimej, sin Gerin; dok je izlazio, išao je i proklinjao. 6 I bacao je kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida, premda sav puk i svi junaci bijahu njemu zdesna i njemu slijeva. 7 A Šimej je ovako govorio dok je proklinjao: »Odlazi, odlazi, krvožedni čovječe i čovječe Belijalov! 8 Gospod je svrnuo na te svu krv doma Šaula namjesto kojega si se ti zakraljio. I predao je Gospod kraljevstvo u ruke Abšaloma, sina tvojega. I eto ti sad, zapao si u vlastito zlo, jer ti si čovjek krvožedan.« 9 Nato Abišaj, sin Cerujin, reče kralju: »Zašto da ovaj mrtvi pas proklinje mojega gospodara kralja? Dopusti mi, molim te, da odem prijeko i da mu skinem glavu.« 10 Ali kralj reče: »Što ja imam s vama, sinovi Cerujini? Ako proklinje i ako mu je Gospod rekao: ‘Proklinji Davida!’, tko onda smije reći: ‘Zašto tako činiš?’« 11 I reče David Abišaju i svim slugama svojim: »Evo, sin moj koji je izašao iz utrobe moje traži dušu moju, a kamoli neće sad ovaj Benjaminovac! Pustite ga, pa nek proklinje ako mu je to Go­spod rekao. 12 Možda će Gospod pogledati na nevolju moju pa mi dobrim uzvratiti za njegovo današnje proklinjanje.« 13 I kako je David sa svojim ljudima išao putem, Šimej je hodio gorskom stranom usporedo s njim i hodeći proklinjao i bacao na nj kamenje i dizao prašinu. 14 Tako kralj i sav puk koji bijaše s njim dođe umoran te odahnu ondje. 15 A Abšalom i sav puk, ljudi iz Izraela, dođoše u Jeruzalem; i Ahitofel bijaše s njim. 16 I dogodi se, kad je Hušaj Arkijac, Davidov prijatelj, došao k Abšalomu, da Hušaj reče Abšalomu: »Živio kralj! Živio kralj!« 17 Nato Abšalom reče Hušaju: »Je li to tvoje milosrđe prema tvojemu prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?« 18 A Hušaj reče Abšalomu: »Nisam! Jer koga je izabrao Gospodi ovaj puk i svi ljudi iz Izraela, njegov ću biti i s njim ću ostati. 19 A drugo, komu bih ja služio? Zar ne pred sinom njegovim? Kako sam služio pred tvojim ocem, tako ću biti pred tobom.« 20 Tada Abšalom reče Ahitofelu: »Dajte svoj savjet, što da činimo?« 21 Ahitofel pak reče Abšalomu: »Uđi k inočama oca svojega koje je on ostavio da čuvaju dvor; tako će sav Izrael čuti da si se omrazio ocu svojemu. Tada će se ukrijepiti ruke sviju koji su uza te.«22 I razapeše za Abšaloma šator na krovu te Abšalom uđe k inočama oca svojega naoči svemu Izraelu. 23 A savjet što bi ga u one dane dao Ahitofel bio je kao da netko išće riječ od Boga. Takav bijaše svaki savjet Ahitofelov, i za Davida i za Abšaloma.