Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Marko 5".

1 I dođoše na drugu stranu mora, u gadarenski kraj. 2 I kad izađe iz brodice, odmah mu iz grobnica dođe ususret neki čovjek s nečistim duhom, 3 koji je imao prebivalište u grobnicama. I nitko ga ni lancima nije mogao svezati; 4 jer su ga često vezali okovima i lancima, ali bi on iskidao lance i rastrgao okove i nitko ga nije mogao ukrotiti. 5 I po cijelu noć i dan vikao je po brdima i po grobovima i udarao se kamenjem. 6 A kad izdaleka opazi Isusa, dotrči i pokloni mu se, 7 i povikavši snažnim glasom, reče: »Što ja imam s tobom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!« 8 Jer mu govoraše: »Izađi, duše nečisti, iz toga čovjeka!« 9 I pitaše ga: »Kako ti je ime?« I odgovori govoreći: »Legija mi je ime, jer nas je mnogo!« 10 I zaklinjaše ga mnogo da ih ne šalje iz onoga kraja. 11 A ondje, prema gorju, paslo je veliko krdo svinja. 12 I svi ga zlodusi stadoše zaklinjati govoreći: »Pošalji nas u one svinje da uđemo u njih!« 13 I Isus im odmah dopusti. I kad izađoše, nečisti duhovi uđoše u svinje. I krdo — a bijaše oko dvije tisuće svinja — jurnu niz obronak u more i podavi se u moru. 14 A oni što su pasli svinje pobjegoše i razglasiše gradom i selima te ljudi izađoše vidjeti što se to dogodilo. 15 I dođu k Isusu i ugledaju opsjednutoga koji je imao legiju gdje sjedi i odjeven i pri zdravoj pameti. I prestraše se. 16 A očevidci im ispripovjediše kako je to bilo s opsjednutim i ono o svinjama. 17 I počeše ga moliti da ode s njihova područja. 18 I kad je ušao u brodicu, onaj koji bijaše opsjednut moljaše ga da bude s njim. 19 No Isus mu ne dopusti, nego mu reče: »Pođi kući svojoj, k svojima, pa im javi sve što ti je učinio Gospodin i kako ti se smilovao.« 20 I ode i poče propovijedati po Desetgradu sve što mu je Isus učinio. I svi su se divili. 21 I kad Isus brodicom opet preplovi na drugu stranu, skupi se k njemu veliko mnoštvo. A bijaše pokraj mora. 22 I gle, dođe jedan od nadstojnikā sinagoge, imenom Jair, pa, ugledavši ga, pade do nogu njegovih. 23 I zaklinjaše ga mnogo govoreći: »Kćerčica mi je na umoru. Dođi, položi ruke na nju da se spasi i oživi!« 24 I pođe s njim. I slijedilo ga je veliko mnoštvo i pritiskalo ga. 25 A neka je žena dvanaest godina bolovala od istjecanja krvi. 26 I mnogo je propatila od mnogih liječnika, i potrošila sve svoje, i ništa nije koristilo, nego se još pogoršalo. 27 Čuvši za Isusa, dođe u mnoštvu straga i dotače se haljine njegove. 28 Govoraše naime: »Dotaknem li se samo haljina njegovih, bit ću spašena.« 29 I odmah presahnu izvor krvi njezine te osjeti u tijelu da je iscijeljena od te patnje. 30 A Isus odmah spozna u sebi da je iz njega izašla sila. Okrenuvši se mnoštvu, govoraše: »Tko mi se dotače haljina?« 31 I govorahu mu učenici njegovi: »Gledaš mnoštvo što te pritišće i kažeš: ‘Tko me se dotače?’« 32 I stade kružiti pogledom da vidi onu koja to učini. 33 A žena, preplašena i uzdrhtala, znajući što se s njom dogodilo, dođe i pade preda nj pa mu reče svu istinu. 34 A on joj reče: »Kćeri, vjera te tvoja spasila! Idi u miru i budi zdrava od svoje patnje!« 35 Dok je on još govorio, dođoše neki iz kuće nadstojnika sinagoge govoreći: »Kći ti je umrla. Čemu još mučiš učitelja?« 36 No Isus, čuvši tu riječ koja je bila izgovorena, odmah reče nadstojniku sinagoge: »Ne boj se, samo vjeruj!« 37 I ne dopusti nikomu da ga prati, osim Petru i Jakovu i Ivanu, bratu Jakovljevu. 38 I dođe u kuću nadstojnika sinagoge. I ugleda metež i one što plaču i jauču glasno. 39 Uđe i reče im: »Što jaučete i plačete? Dijete nije umrlo, nego spava.« 40 A oni mu se podsmjehivahu. A on ih sve izbaci, uzme sa sobom djetetova oca i majku i one što bijahu s njim pa uđe onamo gdje je dijete ležalo. 41 I uhvativši djetetovu ruku, reče joj: »Talita kumi!«, što je u prijevodu: »Djevojčice, tebi kažem, ustani!« 42 I djevojčica odmah ustade i poče hodati. Ta bijaše joj dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. 43 I strogo im naredi neka to nitko ne dozna; pa reče da joj dadnu jesti.