Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Marko 10”.
1 I ustavši odande, dođe na područje Judeje, onkraj Jordana. I opet se mnoštvo slegne k njemu te im ponovno, kao što je običavao, naučavaše. 2 Pristupe mu farizeji pa ga, iskušavajući ga, upitaše: »Je li dopušteno mužu otpustiti ženu?« 3 A on im, odgovorivši, reče: »Što vam zapovjedi Mojsije?« 4 A oni rekoše: »Mojsije je dopustio da se napiše otpusni list pa se žena otpusti.« 5 I Isus im, odgovorivši, reče: »Zbog otvrdlosti srca vašega napisao vam je tu zapovijed. 6 No od početka stvaranja muško i žensko stvori ih Bog. 7 Zbog toga će čovjek ostaviti svoga oca i majku i prionuti uza svoju ženu, 8 i bit će dvoje jedno tijelo. Tako više nisu dvoje, nego jedno tijelo. 9 Što dakle Bog združi, čovjek neka ne rastavlja.« 10 I u kući su ga njegovi učenici opet pitali o istom. 11 I reče im: »Tko god otpusti ženu svoju pa se oženi drugom, čini preljub prema onoj prvoj. 12 I ako žena otpusti svojega muža pa se uda za drugoga, čini preljub.« 13 I donosili su mu dječicu da ih se dotakne, no učenici su korili one što ihdonošahu. 14 A Isus se, vidjevši to, ozlovolji pa im reče: »Pustite dječicu neka dolaze k meni, i ne branite im — jer takvih je kraljevstvo Božje. 15 Zaista, kažem vam, tko god ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, neće ući u nj.« 16Zagrli ih te ih blagoslivljaše polažući na njih ruke. 17 I dok je izlazio na put, dotrči jedan, pade pred njim na koljena te ga pitaše: »Učitelju dobri, što da učinim kako bih baštinio život vječni?« 18 A Isus mu reče: »Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar osim Jednoga — Boga. 19 Zapovijedi znaš: Ne počini preljuba! Ne ubij! Ne ukradi! Ne posvjedoči lažno! Ne otmi! Poštuj oca svojega i majku!« 20 A on mu, odgovorivši, reče: »Učitelju, sve sam to držao od mladosti svoje.« 21 A Isus ga pogleda, uzljubi ga pa mu reče: »Jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima — i imat ćeš blago na nebu; pa dođi, uzmi križ i slijedi me.« 22 A on se smrkne na tu riječ i ode žalostan jer je imao mnoge posjede. 23 Isus pogleda uokolo pa reče svojim učenicima: »Kako će teško oni koji imaju bogatstvo ući u kraljevstvo Božje!« 24 Učenici pak bijahu začuđeni zbog tih njegovih riječi. A Isus im opet, odgovorivši, reče: »Djeco, kako je teško onima koji se uzdaju u bogatstvo ući u kraljevstvo Božje! 25 Lakše je devi kroz iglenu ušicu proći nego bogatašu ući u kraljevstvo Božje.« 26 A oni se još više snebivahu govoreći među sobom: »Pa tko se onda može spasiti?« 27 A Isus, pogledavši ih, reče: »Ljudima je nemoguće, ali ne i Bogu — jer Bogu je sve moguće.« 28 I poče mu Petar govoriti: »Evo, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom.« 29 A Isus, odgovorivši, reče: »Zaista, kažem vam, nema nikoga tko je ostavio kuću ili braću ili sestre ili oca ili majku ili ženu ili djecu ili polja poradi mene i evanđelja, 30 a da, uz progonstva, ne primi stostruko već sada, u ovome vremenu — kuće i braću i sestre i majke i djecu i polja — a u svijetu koji dolazi život vječni. 31 A mnogi prvi bit će posljednji, i posljednji prvi.« 32 I bijahu na putu uzlazeći u Jeruzalem, a Isus je išao pred njima. I bijahu zaprepašteni i bojahu se dok su ga slijedili. Isus ponovno uze Dvanaestoricu sa sobom i poče im govoriti što mu se ima dogoditi: 33»Evo, uzlazimo u Jeruzalem, i Sin Čovječji bit će predan velesvećenicima i knjižnicima; i osudit će ga na smrt i predati ga poganima. 34 I narugat će mu se i izbičevati ga i popljuvat će ga i ubiti ga. I treći će dan uskrsnuti.« 35 I pristupe mu Jakov i Ivan, sinovi Zebedejevi, govoreći: »Učitelju, htjeli bismo da nam učiniš što god zaišćemo.« 36A on im reče: »Što hoćete da vam učinim?« 37 A oni mu rekoše: »Daj nam da u slavi tvojoj sjednemo jedan tebi zdesna, a drugi tebi slijeva.« 38 No Isus im reče: »Ne znate što išćete. Možete li popiti čašu koju ja pijem i krstiti se krštenjem kojim sam ja kršten?« 39 A oni mu rekoše: »Možemo.« A Isus im reče: »Doista, pit ćete čašu koju ja pijem i krstiti se krštenjem kojim sam ja kršten, 40 ali sjesti meni zdesna i meni slijeva nije moje dati, nego je to onih kojima je pripravljeno.« 41 I kad su to čula ostala desetorica, počeše se srditi na Jakova i Ivana. 42 A Isus im, dozvavši ih, reče: »Znate da oni koji se smatraju vladarima narodā njima gospodare i velikaši njihovi vladaju nad njima. 43 No neka ne bude tako među vama! Nego tko god hoće biti velik među vama, neka vam bude služnik. 44 I tko god od vas hoće biti prvi, neka svima bude sluga. 45 Jer ni Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i dade život svoj kao otkupninu za mnoge.« 46 I dođoše u Jerihon. I kad je izlazio iz Jerihona, on i učenici njegovi i veliko mnoštvo, kraj puta je sjedio i prosio Bartimej, sin Timejev, slijepac. 47 I kad je čuo da je to Isus Nazarećanin, poče vikati i govoriti: »Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se!« 48 I mnogi su ga korili da umukne, no on je još jače vikao: »Sine Davidov, smiluj mi se!« 49 Isus se zaustavi te reče da ga se pozove. I pozovu slijepca govoreći mu: »Samo hrabro! Ustani, zove te!« 50 A on zbaci haljinu svoju, usta i dođe k Isusu. 51 I Isus mu, odgovorivši, kaza: »Što hoćeš da ti učinim?« A slijepac mu reče: »Rabbuni, da progledam!« 52 A Isus mu reče: »Idi, vjera te tvoja spasila!« I odmah progleda te je Isusa slijedio putem.