Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Luka 19”.
1 I ušavši, prolažaše Jerihonom. 2 Kad evo čovjeka prozvanog imenom Zakej; a on bijaše nadcarinik i bijaše on bogat. 3 I nastojao je vidjeti tko je Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio malen rastom. 4 Potrča naprijed i pope se na smokviku da ga vidi jer je onuda imao proći. 5 I kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i ugleda ga te mu reče: »Zakeju, žurno siđi! Jer danas mi valja proboraviti u tvojoj kući.« 6 I žurno siđe i primi ga radujući se. 7 A svi, vidjevši to, mrmljahu govoreći: »Ušao je i svratio grješnomu čovjeku!« 8 Zakej pak usta i reče Gospodinu: »Evo, Gospodine, polovicu svojega imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko.« 9 A Isus njemu reče: »Danas je došlo spasenje kući ovoj, jer i on je sin Abrahamov! 10 Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti što bijaše izgubljeno.« 11 A dok su oni to slušali, dometnuvši reče prispodobu — zato što je bio blizu Jeruzalema i što su oni mislili da se kraljevstvo Božje ima odmah pojaviti. 12 Reče dakle: »Neki je čovjek plemenita roda otišao u daleku zemlju da za sebe primi kraljevstvo pa da se vrati. 13 I pozove svojih deset slugu, dade im deset mina i reče im: ‘Trgujte dok ne dođem.’ 14 A njegovi su ga građani mrzili pa su poslali za njim poslanstvo govoreći: ‘Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.’ 15 I dogodi se, kad se vratio pošto je primio kraljevstvo, te reče da mu pozovu one sluge kojima bijaše dao novac da sazna tko je što zaradio. 16 Tada dođe prvi govoreći: ‘Gospodaru, tvoja mina donijela je deset mina.’ 17 I reče mu: ‘Dobro, slugo valjani! Budući da si u najmanjem bio vjeran, imaj vlast nad deset gradova!’ 18 Dođe i drugi govoreći: ‘Gospodaru, tvoja mina načini pet mina.’ 19 A on reče i ovomu: ‘I ti budi nad pet gradova!’ 20 Dođe i treći govoreći: ‘Gospodaru, evo tvoje mine! Držao sam je pohranjenu u rupcu 21 jer sam te se bojao, budući da si čovjek strog: uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi posijao.’ 22 A njemu reče: ‘Iz tvojih ću te usta suditi, zli slugo! Znao si da sam ja čovjek strog, uzimam što nisam uložio i žanjem što nisam posijao. 23 Zašto onda nisi moj novac dao u novčarnicu pa bih ga ja, kad dođem, podigao s kamatama?’ 24 I nazočnima reče: ‘Uzmite od njega minu i podajte onomu koji ima deset mina.’ 25 I rekoše mu: ‘Gospodaru, on već ima deset mina!’ 26 Ta kažem vam: svakomu koji ima, dat će se, a od onoga koji nema, i što ima, oduzet će se od njega. 27 A moje neprijatelje, one koji ne htjedoše da se zakraljim nad njima, dovedite ovamo i smaknite preda mnom.« 28 I rekavši to, išao je naprijed uzlazeći u Jeruzalem. 29 I dogodi se, kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, da posla dvojicu svojih učenika 30 rekavši: »Idite u selo pred vama. Kad budete ulazili u nj, naći ćete privezano magare na koje još nitko od ljudi nikada ne sjede. Odriješite ga i dovedite. 31 I ako vas tko pita: ‘Zašto ga driješite?’, reći ćete mu ovako: ‘Gospodin ga treba!’« 32 A oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im je rekao. 33 I dok su driješili magare, rekoše im njegovi gospodari: »Što driješite magare?« 34 A oni rekoše: »Gospodin ga treba.« 35 I dovedoše ga k Isusu. Nabaciše na magare haljine svoje te posjednuše Isusa. 36 A dok je on prolazio, prostirahu po putu haljine svoje. 37 I kad se već približavao silasku s Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, radujući se, poče hvaliti Boga snažnim glasom za sva silna djela koja vidješe 38 govoreći: »Blagoslovljen Onaj koji dolazi — Kralj — u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!« 39 A neki mu od farizeja iz mnoštva rekoše: »Učitelju, prekori svoje učenike!« 40 I odgovorivši, reče im: »Kažem vam: ako ovi ušute, kamenje će vikati!« 41 Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim 42 govoreći: »Kad bi i ti barem u ovaj svoj dan saznao što je za tvoj mir! No sada je skriveno od očiju tvojih. 43 Jer doći će na tebe dani, i neprijatelji će te tvoji opkopom opkoliti i okružiti te i pritijesniti te odasvud. 44 I sravnit će sa zemljom tebe i djecu tvoju u tebi. I neće u tebi ostaviti ni kamen na kamenu, jer nisi prepoznao vrijeme svoga pohođenja.« 45 I ušavši u Hram, poče izgoniti one koji su u njemu prodavali i kupovali 46 govoreći im: »Pisano je: Dom je moj Dom molitve, a vi ga učiniste špiljom razbojničkom!« 47 I danomice je naučavao u Hramu. A velesvećenici i knjižnici i pučki prvaci tražili su kako da ga ubiju, 48 ali ne nađoše što da učine jer je sav puk visio o njemu slušajući ga.