Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Luka 20".

1 I dogodi se, jednog od onih dana dok je u Hramu naučavao puku i naviještao evanđelje, da pristupiše velesvećenici i knjižnici sa starješinama 2 pa mu rekoše govoreći: »Reci nam, kojom vlašću to činiš ili tko je onaj koji ti dade tu vlast?« 3 A on im, odgovorivši, reče: »I ja ću vas upitati jednu stvar, pa vi meni recite: 4 Krštenje Ivanovo, bijaše li od Neba ili od ljudi?« 5 A oni promisliše među sobom govoreći: »Reknemo li: ‘Od Neba’, reći će: ‘Zašto mu onda ne povjerovaste?’ 6 A reknemo li: ‘Od ljudi’, sav će nas puk kamenovati jer je uvjeren da je Ivan prorok.« 7 Pa odgovore da ne znaju odakle. 8 A Isus im reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću to činim.« 9 Tada poče govoriti puku ovu prispodobu: »Neki čovjek posadi vinograd pa ga iznajmi vinogradarima i otputova na duže vrijeme. 10 I u svoje vrijeme posla k vinogradarima slugu da mu dadnu od roda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku. 11 I ponovno posla drugog slugu, no oni i njega istukoše, osramotiše i otposlaše praznih ruku. 12 I posla opet, trećega, no ovi i toga izraniše i izbaciše. 13 Tada reče gospodar vinograda: ‘Što da učinim? Poslat ću svoga ljubljenoga sina. Možda će, kad njega vide, imati obzira.’ 14 No kad ga vinogradari ugledaše, umovahu među sobom govoreći: ‘Ovo je baštinik! Hajde, ubijmo ga da baština bude naša!’ 15 Izbaciše ga iz vinograda i ubiše. Što će dakle njima učiniti gospodar vinograda? 16 Doći će i pogubiti te vinogradare, a vinograd dati drugima.« A oni koji su to čuli rekoše: »To nipošto!« 17 A on ih pogleda i reče: »Što onda znači to što je pisano: Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade ugaoni zaglavnjak? 18 Svatko tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga god on padne, satrt će ga.« 19 A velesvećenici i knjižnici nastojahu da istog časa dignu ruke na nj, ali se pobojaše puka. Shvatili su naime da je protiv njih izrekao ovu prispodobu. 20 I vrebajući na nj, poslaše uhode, koji su se pretvarali da su pravednici, da ga uhvate u riječi pa da ga predaju poglavarstvu i vlasti upravitelja. 21 I upitaše ga govoreći: »Učitelju, znamo da prȁvo govoriš i učiš, i ne gledaš na lice ljudsko, nego po istini učiš putu Božjemu. 22 Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?« 23 A on im, prozrjevši njihovo lukavstvo, reče: »Što me iskušavate? 24 Pokažite mi denar! Čiji ima lik i natpis?« A oni, odgovorivši, rekoše: »Carev.« 25 A on im reče: »Podajte stoga caru carevo, a Bogu Božje.« 26 I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred pukom. I zadivivši se njegovim odgovorom, zašutješe. 27 A pristupiše mu i neki od saduceja, koji tvrde da nema uskrsnuća, i upitaše ga 28 govoreći: »Učitelju, Mojsije nam napisa: ‘Umre li čiji brat koji imaše ženu, i taj umre bez djece, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne potomstvo bratu svojemu.’ 29 Bila su dakle sedmorica braće. Prvi uze ženu i umrije bez djece. 30 I drugi uze tu ženu, ali i taj umrije bez djece. 31 I treći je uze, a isto tako i sva sedmorica; i pomriješe a da ne ostaviše djece. 32 Poslije sviju umrije i žena. 33 O uskrsnuću, dakle, kojemu će od njih biti žena? Jer sedmorica su je imala za ženu!« 34 A Isus im, odgovorivši, reče: »Djeca ovoga svijeta žene se i udaju. 35 No oni koji se nađoše dostojnima zadobiti onaj svijet i uskrsnuće od mrtvih niti se žene niti udaju. 36 Ta ni umrijeti više ne mogu; naime, jednaki su anđelima i sinovi su Božji, jer su sinovi uskrsnuća. 37 A da mrtvi ustaju, pokaza i Mojsije kod gorućega grma kad Gospodina naziva Bogom Abrahamovim i Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim. 38 A on nije Bog mrtvih, nego živih — jer svi njemu žive.« 39 A neki od knjižnika, odgovorivši, rekoše: »Učitelju, dobro si rekao!« 40 I nisu se više ništa usuđivali pitati ga. 41 A on im reče: »Kako govore da je Krist sin Davidov? 42 I sam David u Knjizi psalama kaže: Reče Gospod Gospodinu mojemu: ‘Sjedi mi zdesna 43 dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožak nogama tvojima.’ 44 David ga dakle naziva Gospodinom — pa kako mu je onda sin?« 45 A dok ga slušaše sav puk, reče svojim učenicima: 46 »Čuvajte se knjižnika koji vole hoditi u dugim haljinama i vole pozdrave na trgovima i čelna mjesta u sinagogama i pročelja na gozbama, 47 koji proždiru kuće udovičke, i to pod izlikom da dugo mole. Oni će primiti strožu osudu!«