Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Luka 22”.
1 A bližio se Blagdan neukvasanih kruhova, zvan Pasha. 2 I velesvećenici i knjižnici tražili su kako da ga smaknu, jer se bojahu puka. 3 A Sotona uđe u Judu prozvanog Iskariotski, koji bijaše iz broja Dvanaestorice. 4 On ode i ugovori s velesvećenicima i zapovjednicima kako da im ga preda. 5 I obradovaše se i dogovoriše da mu dadnu novca. 6 A on pristade pa je tražio prigodu da im ga preda bez nazočnosti mnoštva. 7 A dođe Dan neukvasanih kruhova, u koji je trebalo žrtvovati pashu. 8 I pošalje Petra i Ivana rekavši: »Idite, pripravite nam da blagujemo pashu.« 9 A oni mu rekoše: »Gdje hoćeš da pripravimo?« 10 A on im reče: »Evo, čim uđete u grad, susrest će vas čovjek koji nosi vrč vode. Pođite za njim u kuću u koju uđe 11 pa recite kuće gospodaru toga doma: ‘Učitelj ti kaže: Gdje je gostinska soba u kojoj bih blagovao pashu sa svojim učenicima?’ 12 I on će vam pokazati veliku prostrtu gornju sobu. Ondje pripravite.« 13 A oni odu, nađu kako im je rekao te priprave pashu. 14 I kada dođe čas, sjede za stol, i dvanaestorica apostola s njime. 15 I reče im: »Željno sam poželio ovu pashu blagovati s vama prije svojega trpljenja. 16 Jer, kažem vam, neću više blagovati od nje dok se ne ispuni u kraljevstvu Božjem.« 17 I uze čašu, zahvali i reče: »Uzmite ovo i razdijelite među sobom. 18 Jer kažem vam: neću piti od roda trsova dok ne dođe kraljevstvo Božje.« 19 I uze kruh, zahvalivši razlomi i dade im govoreći: »Ovo je tijelo moje koje se za vas daje. Ovo činite meni na spomen.« 20 Tako i čašu, pošto večera, govoreći: »Ova čaša novi je savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva. 21 Ali evo ruke mojega izdajnika — sa mnom je na stolu. 22 I doista, Sin Čovječji ide, kako je određeno, ali jao onomu čovjeku koji ga predaje!« 23 I oni počeše raspravljati među sobom tko bi dakle od njih bio taj koji bi to imao učiniti. 24 A među njima nasta i prepirka: tko bi od njih bio najveći. 25 A on im reče: »Kraljevi narodā gospodare nad njima i vlastodršci njihovi nazivaju se dobrotvorima. 26 No vi nemojte tako! Nego neka najveći među vama bude kao najmlađi, a predvodnik kao služnik. 27 Jer koji je veći? Onaj koji je za stolom ili onaj koji služi? Zar nije onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji služi. 28 No vi ste oni koji su ostali uza me u mojim kušnjama. 29 I ja vama predajem kraljevstvo kao što je moj Otac predao meni: 30 da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjednete na prijestolja sudeći dvanaest plemena Izraelovih.« 31 I reče Gospodin: »Šimune, Šimune! Evo, Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu. 32 No ja se pomolih za tebe da tvoja vjera ne malakše; pa kad se ti povratiš, učvrsti svoju braću.« 33 A on mu reče: »Gospodine, s tobom sam spreman ići i u tamnicu i u smrt.« 34 A on reče: »Kažem ti, Petre, danas se neće pijetao oglasiti prije no što triput zaniječeš da me poznaješ.« 35 I reče im: »Kad sam vas poslao bez novčarke i torbe i obuće, jeste li čime oskudijevali?« A oni rekoše: »Ničim.« 36 Reče im nato: »Ali sada, tko ima novčarku, neka je uzme! Isto tako i torbu! I tko nema, neka proda svoju haljinu i kupi mač. 37 Jer, kažem vam, na meni se još treba dovršiti to što je pisano: I bȋ ubrojen među bezakonike. Jer sve što je o meni pisano ima svoj svršetak.« 38 A oni rekoše: »Gospodine, evo ovdje dva mača!« A on im reče: »Dosta je!« 39 I izađe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. A za njim pođoše i njegovi učenici. 40 A kad dođe na to mjesto, reče im: »Molite da ne dođete u iskušenje!« 41 I on se otrgnu od njih koliko je dobačaj kamena, prignu koljena i poče moliti 42 govoreći: »Oče, ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!« 43 I ukaza mu se anđeo s neba krijepeći ga. 44 I zapavši u smrtnu tjeskobu, još usrdnije se molio. A njegov znoj postade kao kaplje krvi koje su padale na zemlju. 45 Ustavši od molitve, dođe k svojim učenicima i nađe ih pozaspale od žalosti, 46 pa im reče: »Što spavate? Ustanite i molite da ne dođete u iskušenje!« 47 A dok je on još govorio, gle, mnoštvo, a pred njim je išao jedan od Dvanaestorice zvan Juda. I približi se Isusu da ga cjeliva. 48 A Isus mu reče: »Juda, cjelovom predaješ Sina Čovječjega?« 49 A oni oko njega, vidjevši što se zbiva, rekoše mu: »Gospodine, da udarimo mačem?« 50 I jedan od njih udari slugu velesvećenikova i odsiječe mu desno uho. 51 A Isus, odgovorivši, reče: »Pustite! Dosta toga!« I dotakavši se njegova uha, iscijeli ga. 52 A Isus reče onima koji dođoše na nj, velesvećenicima i zapovjednicima hramskim i starješinama: »Kao na razbojnika izađoste s mačevima i toljagama! 53 Danomice bijah s vama u Hramu i ne digoste ruke na mene. Ali ovo je vaš čas i vlast tame.« 54 I kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u kuću velesvećenikovu. A Petar ih je izdaleka slijedio. 55 A posred dvorišta naložiše vatru i svi zajedno posjedaše. Petar je sjedio među njima. 56 I kad ga ugleda neka sluškinja gdje sjedi uz vatru, uprije pogled u nj te reče: »I ovaj je bio s njim!« 57 A on ga zanijeka govoreći: »Ženo, ne znam ga!« 58 I malo zatim opazi ga netko drugi pa reče: »I ti si od njih!« A Petar reče: »Čovječe, nisam!« 59 I kad prođe otprilike jedna ura, neki drugi počne uporno tvrditi govoreći: »Uistinu, i ovaj bijaše s njim! Ta i Galilejac je!« 60 A Petar reče: »Čovječe, ne znam što govoriš!« I učas, dok je on još govorio, oglasi se pijetao. 61 Gospodin se okrenu i pogleda Petra. I Petar se sjeti riječi Gospodinove, kako mu ono reče: »Prije negoli se pijetao oglasi, triput ćeš me se odreći.« 62 I izašavši van, Petar zaplaka gorko. 63 A ljudi koji su držali Isusa rugali su mu se i udarali ga. 64 I prekrivši mu oči, udarahu ga po licu i zapitkivahu ga govoreći: »Prorokuj, tko je taj koji te udario?« 65 I još mnoge druge pogrde govorahu protiv njega. 66 I kad je došao dan, okupi se pučko starješinstvo i velesvećenici i knjižnici, te ga dovedoše pred svoje Vijeće govoreći: 67 »Ako si ti Krist, reci nam!« A on im reče: »Ako vam reknem, nećete povjerovati,68 a ako i zapitam, nećete mi odgovoriti niti me pustiti. 69 Od sada će Sin Čovječji sjediti zdesna Sile Božje.« 70 A svi rekoše: »Ti si, dakle, Sin Božji?« A on im kaza: »Vi kažete da ja jesam!« 71 A oni rekoše: »Što nam više treba svjedočanstvo? Ta sami smo čuli iz njegovih usta!«