Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Luka 23”.
1 I ustade sve ono mnoštvo pa ga odvede k Pilatu. 2 I počeše ga optuživati govoreći: »Ovoga nađosmo kako zavodi narod i brani davati porez caru, govoreći za sebe da je Krist, kralj.« 3 A Pilat ga upita govoreći: »Jesi li ti kralj židovski?« A on mu, odgovorivši, reče: »Ti kažeš.« 4 A Pilat reče velesvećenicima i mnoštvu: »Nikakve krivnje ne nalazim na ovome čovjeku.« 5 No oni navaljivahu govoreći: »Podjaruje puk naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa sve dovde.« 6 A kad Pilat ču za Galileju, upita je li taj čovjek Galilejac. 7 I doznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga k Herodu, koji i sam tih dana bijaše u Jeruzalemu. 8 A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je odavna htio vidjeti, zato što je mnogo slušao o njemu te se nadao vidjeti kako čini neki znak. 9 I mnogim ga je riječima ispitivao, no on mu ništa ne odgovori. 10 A velesvećenici i knjižnici stajahu ondje žestoko ga optužujući. 11 A Herod ga, zajedno sa svojom vojskom, prezre i naruga mu se. Zaogrne ga sjajnom haljinom te ga posla natrag Pilatu. 12 I toga dana i Pilat i Herod postadoše prijatelji jedan s drugim. Prije naime međusobno bijahu u neprijateljstvu. 13 A Pilat sazva velesvećenike i glavare i puk 14 te im reče: »Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni puk. I ja ga, evo, pred vama ispitah, ali ne nađoh na tom čovjeku nijedne krivnje za koju ga optužujete, 15 a ni Herod. Jer poslah vas k njemu, i evo — nije učinio ništa što bi zasluživalo smrt. 16 Kaznit ću ga dakle i pustiti.« 17 A trebalo je da im o blagdanu pusti jednoga. 18 No svi uglas povikaše govoreći: »Uzmi ovoga, a pusti nam Barabu!« 19 Taj Baraba bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune koja se dogodila u gradu i zbog ubojstva. 20 Pilat ih stoga ponovno dozove hoteći pustiti Isusa. 21 No oni vikahu govoreći: »Raspni, raspni ga!« 22 A on im treći put reče: »Ta što je ovaj zlo učinio? Ne nađoh na njemu nikakve krivnje koja bi zasluživala smrt. Kaznit ću ga dakle i pustiti.« 23 No oni navaljivahu snažnim glasom išćući da ga se razapne. I nadvladahu njihovi glasovi i oni velesvećenički. 24 A Pilat presudi da im bude što išću. 25 I pusti im onoga koji bijaše bačen u tamnicu zbog pobune i ubojstva, onoga koga su iskali, a Isusa preda njima na volju. 26 I kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca, koji je dolazio s polja, i staviše na nj križ da ga nosi za Isusom. 27 A slijedilo ga je veliko mnoštvo puka i žena koje su i plakale i naricale za njim. 28 A Isus se okrenu prema njima te reče: »Kćeri jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego nad sobom plačite i nad djecom svojom. 29 Jer, evo, dolaze dani u koje će se reći: ‘Blažene nerotkinje i utrobe koje ne rodiše i grudi koje ne dojiše.’ 30 Tada će početi govoriti gorama: ‘Padnite na nas!’ i brdima: ‘Pokrijte nas!’ 31 Jer ako to čine sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?« 32 A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube. 33 I kad otiđoše na mjesto zvano »Lubanja«, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, a drugoga slijeva. 34 A Isus govoraše: »Oče, oprosti im jer ne znaju što čine!« I dijeleći haljine njegove, baciše kocku. 35 Puk je stajao i promatrao. A rugahu se s njima i glavari govoreći: »Druge je spasio, neka spasi i sebe ako je on Krist, Božji izabranik!« 36 A izrugivali su mu se i vojnici, prilazeći i donoseći mu ocat 37 i govoreći: »Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!« 38 A nad njim bijaše i natpis napisan grčkim i latinskim i hebrejskim pismom: Ovo je kralj židovski. 39 A jedan ga je od obješenih zločinaca obasuo pogrdama govoreći: »Ako si ti Krist, spasi sebe i nas!« 40 A drugi ga, odgovorivši, prekoravaše govoreći: »Zar se ni Boga ne bojiš, ti što si pod istom kaznom? 41 Pa mi smo doista ovdje po pravdi jer primamo što smo zaslužili za to što smo učinili. No ovaj nije nikakva zla učinio.« 42 I govoraše Isusu: »Sjeti me se, Gospodine, kada dođeš u kraljevstvo svoje.« 43 I reče mu Isus: »Zaista, kažem ti, danas ćeš sa mnom biti u raju.« 44 A bijaše oko šeste ure i nasta tama po svoj zemlji — sve do ure devete. 45 I sunce potamni, i hramski se zastor razdrije po sredini. 46 Isus povika snažnim glasom i reče: »Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!« I rekavši to, izdahnu. 47 A kad stotnik vidje što se zbilo, proslavi Boga govoreći: »Doista, čovjek ovaj bijaše pravednik!« 48 I kad je sve ono mnoštvo koje se skupilo na taj prizor vidjelo što se zbilo, vraćalo se udarajući se u prsa. 49 A svi njegovi poznanici i žene koje su ga dopratile iz Galileje, gledajući to, stajahu podalje. 50 I gle, neki čovjek imenom Josip, koji je bio vijećnik, čovjek čestit i pravedan, 51 (on ne bijaše suglasan s njihovom odlukom i postupkom) iz Arimateje, grada judejskoga, a koji je i sam iščekivao kraljevstvo Božje, 52 taj pristupi Pilatu te zaiska tijelo Isusovo. 53 Skine ga i uvije ga u platno pa ga položi u isklesan grob u koji još nitko ne bijaše položen. 54 A bijaše dan Priprave i subota je svitala. 55 A pratile su to i žene koje su s Isusom došle iz Galileje: promotrile su grob i kako je položeno tijelo njegovo. 56 A kad se vratiše, pripraviše miomirise i pomasti. I u subotu mirovahu po propisu.