Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Ivan 20".

1 A u prvi dan tjedna, rano dok je još bila tama, dođe Marija Magdalena do groba i opazi da je kamen maknut s groba. 2 Otrči stoga i dođe k Šimunu Petru i k drugom učeniku, kojega je Isus volio, pa im reče: »Uzeše Gospodina iz groba i ne znamo gdje ga staviše.« 3 Izađu tada Petar i onaj drugi učenik i krenu prema grobu. 4 A trčahu obojica zajedno. I onaj drugi učenik pretrča brže od Petra i dođe prvi do groba. 5 I sagnuvši se, opazi povoje gdje leže. Ipak, ne uđe. 6 Tada dođe Šimun Petar koji ga je slijedio pa uđe u grob te ugleda povoje gdje leže 7 i rubac što bijaše na njegovoj glavi, ali nije ležao uz povoje, nego napose svijen na jednome mjestu. 8 Tada dakle uđe i onaj drugi učenik koji je prvi došao do groba; i vidje, i povjerova. 9 Jer još ne bijahu znali Pismo, da on mora uskrsnuti od mrtvih. 10 Tada učenici opet odu k svojima. 11 A Marija je stajala vani kod groba i plakala. Dok je tako plakala, sagnu se u grob 12 i opazi dvojicu anđela u bjelini kako sjede tamo gdje je bilo položeno tijelo Isusovo: jedan kod glave, a jedan kod nogu. 13 I oni joj rekoše: »Ženo, zašto plačeš?« Reče im: »Uzeše Gospodina mojega i ne znam gdje ga staviše.« 14 I rekavši to, okrene se unazad i ugleda Isusa gdje stoji. A nije znala da je Isus. 15 Reče joj Isus: »Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?« Misleći da je vrtlar, ona mu reče: »Gospodine, ako si ga ti odnio, reci mi gdje si ga stavio i ja ću ga uzeti.« 16 Reče joj Isus: »Marijo!« Okrenuvši se, ona mu reče: »Rabbuni!«, što znači: »Učitelju!«17 Reče joj Isus: »Ne dotiči me se, jer još nisam uzašao k Ocu svojemu, nego idi k braći mojoj i reci im: ‘Uzlazim k Ocu svojemu i Ocu vašemu, i Bogu svojemu i Bogu vašemu.’« 18 Dođe Marija Magdalena i javi učenicima da je vidjela Gospodina i da joj je to rekao. 19 Kada dakle bijaše večer onoga dana, prvog u tjednu, a vrata gdje su učenici bili skupljeni bijahu zatvorena zbog straha od Židovā, dođe Isus te stade u sredinu pa im reče: »Mir vama!« 20 I to rekavši, pokaza im ruke i bok svoj. Obradovaše se tada učenici vidjevši Gospodina. 21 Isus im stoga opet reče: »Mir vama! Kao što mene posla Otac, i ja šaljem vas.« 22 I to rekavši, dahne u njih i kaže im: »Primite Duha Svetoga! 23 Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; kojima zadržite, zadržani su.« 24 A Toma zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne bijaše s njima kad dođe Isus. 25 Govorahu mu tada drugi učenici: »Vidjeli smo Gospodina.« A on im reče: »Ako ne vidim na njegovim rukama trag čavala i ne stavim svoj prst u trag od čavala i ne stavim svoju ruku u njegov bok, neću vjerovati.« 26 I nakon osam dana njegovi učenici ponovno bijahu unutra, i Toma s njima. Vrata bijahu zatvorena. Isus dođe te stade u sredinu i reče: »Mir vama!« 27 Zatim reče Tomi: »Prinesi prst svoj ovamo i pogledaj ruke moje, i prinesi ruku svoju i stavi u bok moj! I ne budi nevjeran, nego vjeran!« 28 A Toma odgovori i reče mu: »Gospodin moj i Bog moj!« 29 Reče mu Isus: »Toma, jer me vidiš, vjeruješ. Blaženi oni koji ne vidješe, a uzvjerovaše.« 30 Isus, doduše, učini i mnoge druge znake pred svojim učenicima, koji nisu zapisani u ovoj knjizi. 31 A ovi su zapisani da uzvjerujete: Isus je Krist, Sin Božji, te da vjerujući imate život u imenu njegovu.