Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Jošua 7”.
1 Ali se sinovi Izraelovi nevjerom iznevjeriše o ono što je pod kletvom jer Akan, sin Karmija, sina Zabdijeva, sina Zerahova, iz plemena Judina, uze od onoga što je pod kletvom. Tad usplamtje gnjev Gospodnji na sinove Izraelove. 2 A Jošua posla ljude iz Jerihona u Aj — koji je blizu Bet-Avena, istočno od Betela — i reče im govoreći: »Uzađite i izvidite zemlju.« I ljudi uzađoše i izvidješe Aj. 3 Potom se vratiše k Jošui pa mu rekoše: »Neka ne uzlazi sav puk; neka uzađu oko dvije ili tri tisuće ljudi i udare na Aj. Ne muči onamo sav puk, jer njih je malo.« 4 Tako od puka uzađe onamo oko tri tisuće ljudi — ali pobjegoše pred ljudima iz Aja. 5 I pobiše im ljudi iz Aja oko trideset i šest ljudi; ta gonili su ih ispred svojih dveri sve do Šebarima te ih pobiše na padini. Rastopi se tada srce puku te posta kao voda. 6 A Jošua razdrije haljine svoje i pade na zemlju na lice svoje pred Kovčegom Gospodnjim. Ležali su tako do večeri, on i starješine Izraelove, a glave svoje posuše prašinom. 7 Tada reče Jošua: »Jao, Gospodine Gospode, zašto si uopće preveo ovaj puk preko Jordana? Da nas predaš u ruke Amorejaca da nas zatru? Da smo barem bili voljni ostati s one strane Jordana! 8 O Gospodine, što da kažem kad je Izrael okrenuo leđa pred svojim neprijateljima? 9 Ta čut će za to Kanaanci i svi stanovnici zemlje pa će nas okružiti i istrijebiti ime naše sa zemlje. Što ćeš onda učiniti za veliko ime svoje?« 10 Nato Gospod reče Jošui: »Ustani! Zašto si ti pao na lice svoje?11 Sagriješio je Izrael i prekršio savez moj koji sam im zapovjedio. Ta uzeli su i od onoga što je pod kletvom i ukrali i prevarili i stavili među svoje stvari. 12 Zato se sinovi Izraelovi ne mogu održati pred svojim neprijateljima; okreću leđa pred svojim neprijateljima jer postadoše ukleti. Neću više biti s vama ako ono što je pod kletvom ne istrijebite iz svoje sredine. 13 Ustani! Posveti puk i reci: ‘Posvetite se za sutra, jer ovako veli Gospod, Bog Izraelov: Ono što je pod kletvom u tvojoj je sredini, Izraele. Ne možeš se održati pred svojim neprijateljima dok ono što je pod kletvom ne ukloniš iz svoje sredine. 14 Zato će vas se ujutro privoditi po vašim plemenima. I bit će ovako: pleme koje označi Gospod pristupit će po rodovima, potom će rod koji označi Gospod pristupiti po domovima, a dom koji označi Gospod pristupit će čovjek za čovjekom. 15 I dogodit će se da će taj koji bude označen kao onaj koji ima ono što je pod kletvom biti ognjem spaljen, on i sve što je njegovo, jer je prekršio savez Gospodnji i jer je počinio besramlje u Izraelu.’« 16 I Jošua podrani ujutro pa privede Izraela po njegovim plemenima; i bî označeno pleme Judino. 17 Potom privede rodove Judine pa označi rod Zerahovaca; i privede rod Zerahovaca, čovjeka po čovjeka, pa bî označen Zabdi. 18 Tada privede njegov dom, čovjeka po čovjeka, i bî označen Akan, sin Karmija, sina Zabdijeva, sina Zerahova, iz plemena Judina. 19 I reče Jošua Akanu: »Sine moj, daj sad slavu Gospodu, Bogu Izraelovu, i njemu podaj hvalu; i kaži mi sad što si učinio, nemoj skrivati od mene.« 20 I odgovori Akan Jošui te reče: »Uistinu, ja sagriješih Gospodu, Bogu Izraelovu, i evo što učinih: 21 kad vidjeh među plijenom jedan lijep šinarski plašt te dvije stotine šekela srebra i jednu zlatnu šipku tešku pedeset šekela, tada se pohlepih za tim i uzeh to. Ta eno, skriveno je u zemlji usred mojega šatora, a srebro je odozdo.« 22 Tada Jošua posla glasnike te oni otrčaše u šator; i gle, sve bijaše skriveno u šatoru njegovu, a srebro odozdo. 23 I uzmu to isred šatora pa to odnesu Jošui i svim sinovima Izraelovim; i polože sve to pred Gospoda. 24 Tada Jošua i sav Izrael s njim uze Akana, sina Zerahova, te srebro i plašt i zlatnu šipku, i sinove njegove i kćeri njegove, i volove njegove i magarce njegove i ovce njegove, i šator njegov i sve što bijaše njegovo. I povedoše ih u Akorsku dolinu. 25 I reče Jošua: »Što si nas unesrećio? Unesrećio danas Gospod tebe!« I sav ga Izrael kamenjem zasu, a njih spališe ognjem pošto i njih zasuše kamenjem. 26 Potom nad njim podigoše veliku gomilu kamenja koja stoji do danas. Tako se Gospodod vrati od žestine gnjeva svojega. Zato se onome mjestu nadjenu ime Akorska dolina, koje osta sve do današnjega dana.