Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Luka 24".

1 A u prvi dan tjedna, veoma rano, dođoše na grob noseći miomirise koje su pripravile, i još neki s njima. 2 I nađoše kamen otkotrljan s groba. 3 Uđoše i ne nađoše tijelo Gospodina Isusa. 4 I dogodi se, dok su bile u nedoumici zbog toga, kad gle, pristupiše im dva čovjeka u sjajnoj odjeći. 5 Prestrašiše se i prignuše lice k zemlji, a oni im rekoše: »Što tražite živoga među mrtvima? 6 Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji 7 govoreći: ‘Sin Čovječji treba biti predan u ruke grješnikā i biti raspet i treći dan uskrsnuti.’« 8 I sjetiše se riječi njegovih. 9 Vratiše se s groba pa javiše sve to Jedanaestorici i svima ostalima. 10 A bile su to: Marija Magdalena i Ivana i Marija, majka Jakovljeva, i ostale koje zajedno s njima ovo govorahu apostolima. 11 I njima se njihove riječi učiniše kao tlapnja te im ne vjerovahu. 12 A Petar usta i otrča na grob. I sagnuvši se, opazi samo povoje gdje leže, pa ode čudeći se u sebi tome što se zbilo. 13 I gle, istog su dana dvojica od njih išla u selo kojem je ime Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. 14 I oni razgovarahu jedan s drugim o svim tim događajima. 15 I dogodi se, dok su razgovarali i raspravljali, da im se i sam Isus približi te je išao s njima. 16 No njihovim očima bijaše zapriječeno da ga prepoznaju. 17 A on im reče: »Kakve su to riječi koje hodajući razmjenjujete jedan s drugim i što ste turobni?« 18 A jedan kojemu bijaše ime Kleopa, odgovorivši mu, reče: »Zar si ti jedini tuđinac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?« 19 I reče im: »Što?« A oni mu rekoše: »Ono o Isusu Nazarećaninu, koji bijaše prorok, silan na djelu i u riječi pred Bogom i svim pukom: 20 kako su ga i velesvećenici i naši glavari predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. 21 A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. A uza sve to, ovo je danas treći dan otkad se to dogodilo. 22 A zbuniše nas i žene, neke od naših, koje su bile rano na grobu. 23 Nisu našle njegovo tijelo pa dođoše govoreći da su imale i viđenje anđela koji su govorili da je on živ. 24 I odoše neki od onih koji bijahu s nama na grob i nađoše tako kako su žene i rekle, no njega ne vidješe.« 25 A on im reče: »O bezumni i spora srca da vjerujete svemu što su govorili proroci! 26 Nije li trebalo da Krist to pretrpi te uđe u svoju slavu?« 27 I počevši od Mojsija i od svih proroka, tumačio im je što u svim Pismima stoji o njemu. 28 I približiše se k selu kamo su išli, a on se pravio da ide dalje. 29 I oni ga primoraše govoreći: »Ostani s nama jer je k večeri i dan se već bliži kraju!« I uđe da ostane s njima. 30 I dogodi se, dok je bio s njima za stolom, da uze kruh, blagoslovi, razlomi te im davaše. 31 A njima se otvoriše oči te ga prepoznaše. I on iščeznu ispred njih. 32 I rekoše jedan drugomu: »Nije li srce naše gorjelo u nama dok nam je putem govorio i dok nam je razlagao Pisma?« 33 Istoga časa ustadoše i vratiše se u Jeruzalem. I nađoše okupljenu Jedanaestoricu i one koji bijahu s njima 34 kako govorahu: »Gospodin doista uskrsnu i ukaza se Šimunu.« 35 I oni pripovijedahu što je bilo na putu i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha. 36 A dok su oni o tome govorili, sȃm Isus stade posred njih pa im reče: »Mir vama!« 37 No oni su, kako bijahu smeteni i prestrašeni, mislili da vide duha. 38 I reče im: »Što ste uznemireni? I zašto sumnje dolaze u srca vaša? 39 Pogledajte ruke moje i noge moje: ja sam, glavom! Opipajte me i vidite: duh nema tijela i kostiju kao što vidite da ja imam.« 40 I to rekavši, pokaza im ruke i noge. 41 A dok oni još od radosti nisu vjerovali i čudili se, reče im: »Imate li ovdje što za jelo?« 42 A oni mu dadoše komad pečene ribe i meda u saću. 43 On uzme i pojede pred njima. 44 I reče im: »Ovo su riječi koje sam vam rekao još dok sam bio s vama: treba se ispuniti sve što je o meni napisano u Zakonu Mojsijevu i Prorocima i Psalmima.« 45 Tada im rasvijetli pamet da razumiju Pisma. 46 I reče im: »Tako je pisano i tako je trebalo da Krist pretrpi i da uskrsne od mrtvih treći dan 47 i da se u njegovo ime propovijeda pokajanje i oproštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema. 48 A vi ste tome svjedoci. 49 I, evo, ja šaljem na vas obećanje Oca svojega. A vi ostanite u gradu Jeruzalemu dok se ne odjenete u silu s visine.« 50 I izvede ih van sve do Betanije, podiže ruke svoje pa ih blagoslovi. 51 I dogodi se, dok ih je blagoslivljao, da se odmakne od njih i bȋ uznesen u nebo. 52 Oni mu se poklone pa se s velikom radošću vrate u Jeruzalem. 53 I bijahu sve vrijeme u Hramu hvaleći i blagoslivljajući Boga. Amen.