Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Luka 7".

1 A kad je dovršio sve te svoje besjede pred ušima puka, uđe u Kapernaum. 2 A nekomu stotniku sluga, koji mu je bio veoma mio, bijaše nasmrt bolestan. 3 A kad je čuo za Isusa, posla k njemu židovske starješine moleći ga da dođe i ozdravi mu slugu. 4 A kad oni dođoše k Isusu, usrdno ga moljahu govoreći da je dostojan da mu to učini: 5 »Jer ljubi naš narod. On nam je i sinagogu sagradio.« 6 Tada Isus pođe s njima. I kad već bijaše nedaleko od kuće, stotnik k njemu posla prijatelje govoreći mu: »Gospodine, ne muči se, jer nisam dostojan da pod krov moj uđeš. 7 Zato se i ne smatrah dostojnim doći k tebi. Nego reci riječ, i bit će iscijeljen sluga moj. 8 Jer i ja sam čovjek vlasti podređen i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednomu: ‘Idi!’ — i ide, i drugomu: ‘Dođi!’ — i dođe, i sluzi svojemu: ‘Učini to!’ — i učini.« 9 Kad Isus to ču, zadivi mu se te se okrenu mnoštvu koje ga je slijedilo i reče: »Kažem vam, ni u Izraelu tolike vjere ne nađoh!« 10 I oni što su bili poslani vratiše se kući i nađoše bolesnoga slugu zdrava. 11 I dogodi se da je sutradan išao u grad zvani Nain, a s njim su išli mnogi njegovi učenici i veliko mnoštvo. 12 A kad se približi gradskim dverima, i gle, baš su iznosili mrtvaca — sina jedinca u majke svoje, a ona bijaše udovica. I veliko mnoštvo ljudi iz grada bijaše s njom. 13 I kad je Gospodin ugleda, sažali se nad njom te joj reče: »Ne plači!« 14 I pristupivši, dotače se lijesa. A nosači stadoše. I reče: »Mladiću, tebi kažem, ustani!« 15 I mrtvac sjede i poče govoriti. I dade ga majci njegovoj. 16 A sve obuze strah te su slavili Boga govoreći: »Velik je prorok ustao među nama!« I: »Pohodi Bog puk svoj!« 17 I taj se glas o njemu proširi po svoj Judeji i po svoj okolici.18 I dojaviše Ivanu njegovi učenici o svemu tome. 19 I dozvavši dvojicu svojih učenika, Ivan posla k Isusu govoreći: »Jesi li ti Onaj koji dolazi ili da drugoga čekamo?« 20 I došavši k njemu, ti ljudi rekoše: »Ivan Krstitelj posla nas k tebi govoreći: ‘Jesi li ti Onaj koji dolazi ili da drugoga čekamo?’« 21 A u taj čas mnoge je ozdravio od bolesti i muka i zlih duhova, i mnogim je slijepima podario vid. 22 I Isus im, odgovorivši, reče: »Pođite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se navješćuje evanđelje. 23 I blažen je onaj koji se ne sablazni o mene.« 24 A kad Ivanovi glasnici odoše, poče mnoštvu govoriti o Ivanu: »Što ste izašli vidjeti u pustinju? Trsku koju vjetar njiše? 25 Nego što ste izašli vidjeti? Čovjeka u meke haljine odjevena? Eno, oni koji su u sjajnoj odjeći i žive u raskošju u kraljevskim su dvorima. 26 Nego što ste izašli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više nego proroka! 27 To je onaj o kojemu je pisano: Evo, ja šaljem glasnika svojega pred licem tvojim koji će pripraviti put tvoj pred tobom. 28 Jer kažem vam: među rođenima od žene nitko nije veći prorok od Ivana Krstitelja; a ipak, najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega.« 29 I sav puk koji ga je čuo, čak i carinici, priznadoše pravdu Božju te se krstiše krštenjem Ivanovim. 30 A farizeji i zakonoznanci odbaciše Božji naum za se ne htijući da ih on krsti. 31 A Gospodin reče: »S kime dakle da usporedim ljude ovoga naraštaja? I komu su nalik? 32 Nalik su djeci što sjede na trgu pa dovikuju jedni drugima i govore: ‘Zasvirasmo vam, i ne zaplesaste; zakukasmo vam, i ne zaplakaste.’ 33 Jer dođe Ivan Krstitelj — niti kruha jede niti vina pije, a kažete: ‘Zloduha ima!’ 34 Dođe Sin Čovječji — jede i pije, pa kažete: ‘Gle čovjeka izjelice i vinopije, prijatelja carinikā i grješnikā!’ 35 Ali opravda se mudrost svom djecom svojom.« 36 A neki od farizeja moljaše ga da blaguje s njime. On uđe u farizejevu kuću i sjede za stol. 37 I gle, neka žena u gradu koja bijaše grješnica, kad dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući, donese ubjelnicu pomasti 38 i stade odostrag kod njegovih nogu plačući. Poče mu suzama oblijevati noge i kosom glave svoje stane otirati i ljubiti noge njegove i mazati ih pomašću. 39 A kad tovidje farizej koji ga pozva, reče u sebi govoreći: »Kad bi ovaj bio prorok, znao bi tko je i kakva je ta žena koja ga se dotiče — da je grješnica.« 40 A Isus mu, odgovorivši, reče: »Šimune, imam ti nešto reći.« A on kaza: »Učitelju, reci!«41 »Neki vjerovnik imao dvojicu dužnika: jedan mu je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset. 42 A kako nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Reci, koji će ga dakle od njih više ljubiti?« 43 A Šimun, odgovorivši, reče: »Pretpostavljam da onaj kojemu je više otpustio.« A on mu reče: »Prȁvo si prosudio!« 44 I okrenuvši se k ženi, kaza Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću — vode za noge moje ti ne dade, a ona mi je suzama noge oblila i kosom ih glave svoje otrla. 45 Cjelova mi ne dade, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati. 46 Uljem mi glavu ne pomaza, a ona mi pomašću pomaza noge. 47 Zato su joj, kažem ti, oprošteni mnogi grijesi — jer uzljubi mnogo. A komu se oprašta malo, malo ljubi.« 48 A njoj reče: »Oprošteni su ti grijesi.« 49 I sustolnici počeše govoriti među sobom: »Tko je ovaj koji i grijehe oprašta?« 50 A ženi reče: »Tvoja te vjera spasila! Idi u miru!«