Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Marko 12”.
1 I poče im govoriti u prispodobama: »Neki čovjek posadi vinograd i ogradi ga plotom i iskopa kacu ispod gnječila i sagradi toranj, pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 2 I u svoje vrijeme posla k vinogradarima slugu da od vinogradara uzme od roda vinogradskoga. 3 No oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku. 4 I opet posla k njima drugog slugu. I njega kamenovaše, razbiše mu glavu i otposlaše osramoćena. 5 I opet posla jednoga — i njega ubiše. I mnoge druge: neke istukoše, a neke pobiše. 6 Imao je dakle još jednoga — svoga ljubljenog sina. Naposljetku posla i njega k njima govoreći: ‘Imat će obzira prema mojemu sinu.’ 7 No oni vinogradari rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde, ubijmo ga, i baština će biti naša!’ 8 I pograbiše ga, ubiše i izbaciše iz vinograda. 9 Što će dakle učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare, a vinograd dati drugima. 10 Niste li pročitali ovo Pismo: Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade ugaoni zaglavnjak. 11 Od Gospoda ovo nasta i čudesno je u očima našim!« 12 I nastojali su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Shvatili su naime da je protiv njih izrekao tu prispodobu. Ostaviše ga i odoše. 13 I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi. 14 A oni dođu i kažu mu: »Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko, jer ne gledaš na lice ljudsko, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? 15 Da damo ili da ne damo?« A on im, znajući njihovo licemjerje, reče: »Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!« 16 A oni donesoše. I reče im: »Čiji je ovo lik i natpis?« A oni mu rekoše: »Carev.« 17 A Isus im, odgovorivši, reče: »Podajte caru carevo, a Bogu Božje!« I zadive mu se. 18 Dođoše k njemu i saduceji, koji kažu da nema uskrsnuća, i upitaše ga govoreći: 19»Učitelju, Mojsije nam napisa: ‘Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djece, neka njegov brat uzme njegovu ženu te podigne potomstvo bratu svojemu.’ 20 Bila su dakle sedmorica braće. I prvi uze ženu i, umrijevši, ne ostavi potomstva. 21 I drugi je uze te umrije, ali ni on ne ostavi potomstva. I treći isto tako. 22 I uzeše je svasedmorica i ne ostaviše potomstva. Posljednja od svih umrije i žena. 23 O uskrsnuću dakle, kad uskrsnu, kojemu će od njih biti žena? Jer sedmorica su je imala za ženu!« 24 A Isus im, odgovorivši, reče: »Niste li u zabludi, ne poznavajući ni Pisama ni sile Božje? 25 Jer kad od mrtvih uskrsnu, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebesima. 26 A o tome da mrtvi ustaju, niste li pročitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako mu Bog reče govoreći: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev? 27 Nije on Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi ste dakle u velikoj zabludi.« 28 I pristupi jedan od knjižnika koji ih je čuo kako raspravljaju. Uvidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?« 29 A Isus mu odgovori: »Prva od sviju zapovijedi je: Čuj, Izraele! Gospod je Bog naš, Gospod je jedan. 30 I: Ljubi Gospoda, Boga svojega, iz svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz svega uma svojega i iz sve snage svoje. To je prva zapovijed. 31 A druga je ovoj slična: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Druge zapovijedi veće od ovih nema.« 32 I reče mu knjižnik: »Dobro, učitelju! Po istini si rekao: jedan je Bog i nema drugoga osim njega. 33 I ljubiti ga iz svega srca i iz svega razuma i iz sve duše i iz sve snage, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe — više je nego sve paljenice i žrtve.« 34 I kad Isus vidje kako je on pametno odgovorio, reče mu: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega.« I nitko se više nije usuđivao pitati ga. 35 I dok je naučavao u Hramu, odgovorivši, Isus govoraše: »Kako knjižnici kažu da je Krist sin Davidov? 36 Ta sȃm David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: ‘Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožak nogama tvojima.’ 37 Sȃm ga David dakle naziva Gospodinom — pa odakle onda da mu je sin?« I veliko ga je mnoštvo rado slušalo. 38 I govoraše im u nauku svojemu: »Čuvajte se knjižnika koji vole hoditi u dugim haljinama i pozdrave na trgovima 39 i čelna mjesta u sinagogama i pročelja na gozbama, 40 koji proždiru kuće udovičke, i to pod izlikom da dugo mole. Oni će primiti strožu osudu!« 41 Sjede Isus nasuprot riznici te promatraše kako mnoštvo baca bakrenike u riznicu. I mnogi bogataši bacahu mnogo. 42 Dođe jedna siromašna udovica pa ubaci dva bakrenčića, to jest jedan četvrtak. 43 On dozove svoje učenike pa im reče: »Zaista, kažem vam: ova je siromašna udovica ubacila više od svih koji su ubacili u riznicu. 44 Jer svi su ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav žitak svoj.«