Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Marko 7”.
1 I skupe se oko njega farizeji i neki od knjižnika koji dođoše iz Jeruzalema. 2 I kad opaze da neki od njegovih učenika jedu kruh nečistih, to jest neopranih ruku, pokudiše ih. 3 Farizeji, naime, i svi Židovi ne jedu ako temeljito ne operu ruke, držeći se predaje starih. 4 Ni s tržnice ne jedu ako se ne operu. I još je mnogo drugoga što su primili pa drže: pranje čaša i vrčeva i kotlova i klupa. 5 Tada ga farizeji i knjižnici upitaju: »Zašto tvoji učenici ne žive po predaji starih, nego jedu kruh neopranih ruku?« 6 A on im, odgovorivši, reče: »Dobro je o vama, licemjerima, prorokovao Izaija. Kao što je pisano: Ovaj me puk usnama časti, a srce im je daleko od mene. 7 No uzalud me štuju naučavajući kao nauke uredbe ljudske. 8 Jer napustivši zapovijed Božju, držite predaju ljudsku — pranje vrčeva i čaša. I mnogo još drugoga tome sličnoga činite.« 9 I govoraše im: »Spretno dokidate zapovijed Božju da biste sačuvali svoju predaju. 10 Mojsije naime reče: Poštuj oca svojega i majku svoju! I: Tko prokune oca ili majku, neka se smrću kazni! 11 A vi kažete: ‘Ako čovjek rekne ocu ili majci: Čime god bi se od mene okoristio, korban je, to jest dar.’ 12 I ništa mu više ne dopuštate učiniti za oca svojega ili majku svoju, 13 dokidajući riječ Božju svojom predajom koju sami predadoste. I mnogo tome sličnoga činite.« 14 I kad dozva sve mnoštvo, govoraše im: »Poslušajte me svi i razumijte! 15 Ništa nije izvan čovjeka što bi ga, ulazeći u njega, moglo onečistiti, nego što iz njega izlazi, to je ono što onečišćuje čovjeka. 16 Ako tko ima uši da čuje, neka čuje!« 17 I kad od mnoštva uđe u kuću, njegovi ga učenici pitahu za prispodobu. 18 I reče im: »Tako? Ni vi ne razumijete? Ne shvaćate li da sve što izvana ulazi u čovjeka ne može ga onečistiti? 19 Jer mu ne ulazi u srce, nego u trbuh, te u zahod izlazi.« (Ta izjava proglašava čistom svu hranu.) 20 A govoraše: »Što iz čovjeka izlazi, to onečišćuje čovjeka. 21 Jer iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze zle misli, preljubi, bludništva, ubojstva, 22 krađe, lakomstva, pakosti, prijevara, razvratnost, zlo oko, hula, oholost, bezumlje. 23 Sva ta zla iznutra izlaze i onečišćuju čovjeka.« 24 Ustade pa otiđe odande na granice Tira i Sidona. I uđe u neku kuću. Htio je da nitko ne dozna, ali se nije mogao sakriti. 25Naime, neka žena čija kćerčica imaše duha nečistoga, kad ču za nj, dođe i padne mu do nogu. 26 A žena bijaše Grkinja, Sirofeničanka rodom. I moljaše ga da izagna zloduha iz kćeri njezine. 27 No Isus joj reče: »Pusti da se najprije nasite djeca; jer nije prȁvo uzeti kruh djeci i baciti ga psićima!« 28 A ona odgovori i reče mu: »Da, Gospodine, ali i psići ispod stola jedu od mrvica dječjih.« 29 I reče joj: »Zbog te riječi idi, izašao je zloduh iz kćeri tvoje.« 30 Ona ode kući svojoj i nađe kćer gdje leži na postelji, a zloduh bijaše izašao. 31 I otišavši s područja Tira i Sidona, opet dođe do Galilejskog mora, posred područja Desetgrada. 32 I donesu mu nekoga gluhoga s teškoćama u govoru pa ga zamole da položi ruku na nj. 33 I uzevši ga od mnoštva nasamo, stavi svoje prste u njegove uši te pljune i dotakne se njegova jezika. 34 I pogledavši u nebo, uzdahne i reče mu: »Effata!«, to jest: »Otvori se!« 35 I odmah mu se otvoriše uši i razdriješi se spona jezika njegova te je govorio pravilno. 36 I zabrani im da to ikomu reknu. No što im je on više branio, to su oni više razglašavali 37 i divili se neizmjerno, govoreći: »Sve je dobro učinio! On čini i da gluhi čuju i da nijemi govore!«