Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Marko 8".

1 U one dane, kad bijaše veliko mnoštvo a nisu imali što jesti, dozva Isus svoje učenike pa im rekne: 2 »Žao mi je mnoštva jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti, 3 a ako ih otpustim gladne njihovim kućama, klonut će na putu, jer neki su od njih došli izdaleka.« 4 I odgovoriše mu njegovi učenici: »Odakle bi tko mogao ove nasititi kruhom ovdje u pustinji?« 5 I pitaše ih: »Koliko kruhova imate?« Oni pak rekoše: »Sedam.« 6 I zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. I uze sedam kruhova, zahvalivši razlomi te davaše učenicima svojim da ih raznesu. I raznesoše ih mnoštvu. 7 Imali su i malo ribica. Blagoslovi ribice pa reče da se i njih raznese. 8 I jedoše, i nasitiše se. A od preteklih ulomaka nakupiše sedam košara. 9 A onih što su jeli bijaše oko četiri tisuće. I otpusti ih, 10 pa odmah sa svojim učenicima uđe u brodicu i dođe u dalmanutski kraj. 11 I izađoše farizeji i počeše se raspravljati s njime. Iskušavajući ga, tražili su od njega znak s neba. 12 Uzdahnu u svome duhu pa reče: »Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovom se naraštaju znak neće dati!« 13 I ostavi ih, uđe ponovno u brodicu paotplovi na drugu stranu. 14 A učenici zaboraviše uzeti kruha. I nisu imali sa sobom na brodici ništa osim jednoga kruha. 15 I zapovijedaše im govoreći: »Pazite! Čuvajte se kvasca farizejskoga i kvasca Herodova!« 16 A oniumovahu među sobom govoreći: »To nam reče jer nemamo kruha.« 17 A Isus im, znajući za to, reče: »Što umujete da nemate kruha? Zar još ne shvaćate i ne razumijete? Zar vam je srce još otvrdnuto? 18 Oči imate, a ne vidite? I uši imate, a ne čujete? Pa zar se ne sjećate? 19 Kad sam ono pet kruhova razlomio na pet tisuća, koliko ste punih košara ulomaka nakupili?« Rekoše mu: »Dvanaest.« 20 »A kad sam onih sedam razlomio na četiri tisuće, koliko ste punih košara ulomaka nakupili?« A oni reknu: »Sedam.« 21 I govoraše im: »Kako onda ne razumijete?« 22 I dođe u Betsaidu. I dovedu mu slijepca pa ga zamole da ga se dotakne. 23 Uhvati slijepca za ruku pa ga izvede izvan sela. Pljune mu u oči, položi ruke na nj te ga pitaše vidi li što. 24 I pogledavši, govoraše: »Vidim ljude, kao stabla koja hodaju.« 25 Tada mu opet stavi ruke na oči i učini da progleda. I povrati se te je sve njih vidio jasno. 26 I posla ga kući njegovoj govoreći: »Niti u selo ulazi niti komu u selu kazuj!« 27 I izađe Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. I pitaše putem učenike svoje govoreći im: »Što za me kažu ljudi, tko sam?« 28 A oni odgovore: »Jedni da si Ivan Krstitelj, drugi pak da si Ilija, a treći da si jedan od proroka.« 29 I on im reče: »A što vi za me kažete, tkosam?« A Petar mu, odgovorivši, reče: »Ti si Krist!« 30 I zaprijeti im da nikomu ne govore o njemu. 31 I poče ih poučavati da Sinu Čovječjemu valja mnogo pretrpjeti, i biti odbačen od starješina i velesvećenikā i knjižnikā, i biti ubijen, i nakon tri dana uskrsnuti. 32 I otvoreno je govorio tu riječ. Petar ga uze na stranu i poče ga odvraćati.33 A on se okrenu, pogleda svoje učenike i ukori Petra govoreći: »Odlazi od mene, Sotono, jer ti nije na umu što je Božje, nego što je ljudsko.« 34 I dozvavši mnoštvo s učenicima svojim, reče im: »Tko god hoće za mnom poći, neka se odrekne samoga sebe, i neka uzme svoj križ, i neka me slijedi. 35 Jer tko god hoće život svoj spasiti, izgubit će ga, a tko god izgubi život svoj mene i evanđelja radi, taj će ga spasiti. 36 Ta što koristi čovjeku ako zadobije sav svijet, a dušu svoju izgubi? 37 Ili što će čovjek dati u zamjenu za dušu svoju? 38 Jer tko god se postidi mene i mojih riječi u ovom preljubničkom i grješničkom naraštaju, njega će se postidjeti i Sin Čovječji kada dođe u slavi Oca svojega s anđelima svetim.«