Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "Matej 15".

1 Tada pristupe Isusu knjižnici i farizeji iz Jeruzalema govoreći: 2 »Zašto tvoji učenici krše predaju starih? Jer ne peru ruku svojih kada jedu kruh.« 3 A on im, odgovorivši, reče: »Zašto i vi kršite zapovijed Božju predaje svoje radi? 4 Ta Bog zapovjedi govoreći: Poštuj oca svojega i majku! I: Tko prokune oca ili majku, neka se smrću kazni! 5 A vi kažete: Tko rekne ocu ili majci: ‘Čime god bi se od mene okoristio, dar je’, 6 može i ne poštivati oca svojega ili majku svoju. I dokinuste zapovijed Božju radi svoje predaje. 7 Licemjeri! Dobro je o vama prorokovao Izaija govoreći: 8 Puk mi se ovaj približuje ustima svojim i usnama me časti, a srce im je daleko od mene. 9 No uzalud me štuju naučavajući kao nauke uredbe ljudske.« 10 I kad dozva mnoštvo, reče im: »Poslušajte i razumijte! 11 Ne onečišćuje čovjeka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta, to onečišćuje čovjeka.« 12 Tada pristupiše učenici njegovi te mu rekoše: »Znaš li da su se farizeji sablaznili čuvši tu riječ?« 13 A on, odgovorivši, reče: »Svaka sadnica koju nije zasadio Otac moj nebeski iskorijenit će se. 14 Pustite ih! Slijepi su vođe slijepaca! A ako slijepac slijepca vodi, obojica će u jamu pasti.« 15 A Petar mu, odgovorivši, reče: »Razjasni nam tu prispodobu!« 16 A Isus reče: »I vi još ne razumijete? 17 Još ne shvaćate da sve što ulazi u usta ide u trbuh te se izbacuje u zahod? 18 A što iz usta izlazi, izvire iz srca, i to onečišćuje čovjeka. 19 Jer iz srca izviru zle misli, ubojstva, preljubi, bludništva, krađe, lažna svjedočanstva, hule. 20 To je ono što onečišćuje čovjeka; a jesti neopranih ruku ne onečišćuje čovjeka.« 21 I otišavši odande, povuče se Isus u krajeve tirske i sidonske. 22 Kad gle, neka žena, Kanaanka iz onih krajeva, izađe i poviče govoreći mu: »Smiluj mi se, Gospodine, Sine Davidov! Kći mi je teško opsjednuta!« 23 A on joj ne odgovori ni riječi. Pristupiše mu učenici njegovi te ga moljahu govoreći: »Otpusti je jer viče za nama.« 24 A on, odgovorivši, reče: »Nisam poslan drugima osim izgubljenim ovcama doma Izraelova.« 25 Ali ona dođe te mu se klanjaše govoreći: »Gospodine, pomozi mi!« 26 A on, odgovorivši, reče: »Nije prȁvo uzeti kruh djeci i baciti gapsićima.« 27 A ona reče: »Da, Gospodine, ali i psići jedu od mrvica što padaju sa stola njihovih gospodara.« 28 Tada joj, odgovorivši, Isus reče: »O ženo! Velika je tvoja vjera! Neka ti bude kako hoćeš.« I bijaše iscijeljena kći njezina od onoga časa. 29 I otišavši odande, Isus dođe do Galilejskoga mora. Uzađe na goru te sjeđaše ondje. 30 I pristupi mu veliko mnoštvo vodeći sa sobom hrome, slijepe, nijeme, kljaste i mnoge druge. I polože ih do nogu Isusovih i on ih ozdravi, 31 tako da se mnoštvo zadivi gledajući kako nijemi govore, kljasti ozdravljaju, hromi hodaju a slijepi gledaju. I slavili su Boga Izraelova. 32 A Isus, dozvavši učenike svoje, reče: »Žao mi je mnoštva jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti, a ne želim ih otpustiti gladne da ne klonu na putu.« 33 I rekoše mu učenici njegovi: »Odakle nam u pustinji toliko kruha da se nasiti toliko mnoštvo?« 34 A Isus im reče: »Koliko kruhova imate?« Oni pak rekoše: »Sedam, i nekoliko ribica.« 35 I zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. 36 I uze sedam kruhova i ribe, zahvalivši razlomi te dadne učenicima svojim, a učenici mnoštvu. 37 I svi jedoše, i nasitiše se. A od preteklih ulomaka nakupiše sedam punih košara. 38 A onih što su jeli bijaše četiri tisuće muževa, osim žena i djece. 39 I otpustivši mnoštvo, uđe u brodicu pa dođe na područje Magdale.