Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 12.
1 I reče Gospod Abramu: »Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju što ću ti je pokazati. 2I velik ću narod od tebe učiniti, i blagoslovit ću te, i uzveličat ću ime tvoje, i sâm ćeš biti blagoslov. 3 I blagoslovit ću one koji tebe blagoslivlju, a prokleti onoga koji tebe proklinje; i svi rodovi zemaljski tobom će se blagoslivljati.« 4 Tako Abram ode, kao što mu je govorio Gospod. S njime ode i Lot. A Abramu je bilo sedamdeset i pet godina kad je otišao iz Harana. 5 I uze Abram Saraju, ženu svoju, i Lota, sina brata svojega, te sav imetak što su ga namakli, kao i čeljad koju su stekli u Haranu, pa se zaputiše da bi stigli u zemlju kanaansku. Tako dođoše u zemlju kanaansku. 6 I Abram prođe zemljom do mjesta Šekema, sve do Moreova hrasta. A bijahu tada Kanaanci u zemlji. 7 Tada se Gospod ukaza Abramu te reče: »Tvojemu ću potomstvu dati ovu zemlju.« A on ondje sagradi žrtvenik Gospodu koji mu se bio ukazao. 8 I odande produži u gorje, istočno od Betela, te razape svoj šator između Betela na zapadu i Aja na istoku. I ondje sagradi žrtvenik Gospodu i zazva ime Gospodnje. 9 Tako je putovao Abram idući dalje na jug. 10 Ali nasta glad u zemlji pa Abram siđe u Egipat da se ondje nastani; jer bijaše velika glad u zemlji. 11 I dogodi se, kad se približi ulasku u Egipat, da reče Saraji, ženi svojoj: »Evo sad, znam da si ti žena lijepa izgleda. 12 A dogodit će se, kad te Egipćani vide, da će reći: ‘Ovo mu je žena’, pa će mene ubiti, a tebe na životu ostaviti. 13 Nego ti reci da si moja sestra, tako da meni bude dobro zbog tebe pa zbog tebe ostanem na životu.«14 I dogodi se, kad je Abram ušao u Egipat, da Egipćani zagledaše ženu jer ona bijaše veoma lijepa. 15 Zagledaše je i faraonovi dvorani pa je pohvališe pred faraonom; i žena bi odvedena u faraonov dom. 16 A Abramu pođe dobro zbog nje. Imaše on i ovaca i volova i magaraca, i slugu i sluškinja, i magarica i deva. 17 Ali Gospod udari faraona i dom njegov teškim pošastima zbog Saraje, žene Abramove. 18 Tada faraon dozva Abrama pa reče: »Što si mi to učinio? Zašto mi nisi kazao da je ona tvoja žena? 19 Zašto si rekao: ‘Ona mi je sestra’, pa je uzeh sebi za ženu? A sad, evo ti žene, uzmi je i idi!« 20 I faraon zapovjedi svojim ljudima za nj te otpraviše njega i ženu njegovu i sve što bijaše njegovo.