Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 27.
1 I dogodi se, kad ostarje Izak i oči mu potamnješe te više nije vidio, da pozva Ezava, svoga starijeg sina, i reče mu: »Sine moj!« A ovaj mu reče: »Evo me!« 2 Tada reče: »Evo sad, ostario sam. Ne znam dan svoje smrti. 3 Zato uzmi sad, molim te, oružje svoje, svoj tobolac i luk svoj, pa idi u polje i ulovi mi divljači. 4 Onda mi pripremi ukusan obrok, kako ja volim, pa mi ga donesi da blagujem, da te duša moja mogne blagosloviti prije no što umrem.« 5 A Rebeka je slušala dok je to Izak govorio svojemu sinu Ezavu. I Ezav ode u polje da ulovi divljač pa donese kući. 6 Rebeka pak reče Jakovu, sinu svojemu, govoreći: »Čula sam, eno, oca tvojega kako govori tvojemu bratu Ezavu rekavši: 7 ‘Donesi mi divljači i pripremi mi ukusan obrok, da blagujem pa te blagoslovim pred Gospodom prije smrti svoje.’ 8 A sad, sine moj, poslušaj moj glas, učini kako ti ja zapovjedim: 9 Otiđi sada k stadu i donesi mi odande dva dobra kozlića, a ja ću od njih pripremiti ukusan obrok za tvojega oca, kako on voli.10 Onda ti odnesi ocu svojemu da blaguje kako bi tebe blagoslovio prije svoje smrti.« 11 Ali Jakov reče svojoj majci Rebeki: »Gle, moj brat Ezav je rutav čovjek, a ja sam čovjek glatke kože. 12 Možda će me otac moj opipati pa ću u očima njegovim ispasti varalicom. Tako ću na se svaliti prokletstvo, a ne blagoslov.« 13 Nato mu reče mati njegova: »Na mene nek, sine moj, prokletstvo tvoje padne! Samo ti poslušaj glasa mojega — idi i uhvati mi ih!« 14 Ion ode i uhvati ih pa donese majci svojoj, a majka njegova pripremi ukusan obrok, kako je otac njegov volio. 15 Potom Rebeka uzme najbolju odjeću svojega starijega sina Ezava što ju je imala kod sebe u kući pa u nju odjene svojega mlađega sina Jakova. 16 I u jareću kožu umota mu ruke i glatki dio vrata njegova. 17 Tada stavi ukusan obrok i kruh što ga bijaše pripravila u ruku svojega sina Jakova. 18 Tako on dođe k ocu svojemu te reče: »Oče moj!« A on reče: »Evo me. Koji si ti moj sin?« 19 I reče Jakov ocu svojemu: »Ja sam Ezav, tvoj prvenac; učinio sam kako si mi rekao. Ustani sad, sjedi i blaguj od moje lovine da me duša tvoja mogne blagosloviti.« 20 No Izak reče sinu svojemu: »Kako to da si tako brzo našao, sine moj?« A on reče: »Jer mi je Gospod, Bog tvoj, izašao u susret.«21 Tada Izak reče Jakovu: »Priđi sad da te opipam, sine moj, da vidim jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi.« 22 I priđe Jakov k Izaku, ocu svojemu, a on ga opipa te reče: »Glas je glas Jakovljev, ali ruke su ruke Ezavove.« 23 I nije ga prepoznao jer mu ruke bijahu rutave kao ruke Ezava, brata njegova, te ga blagoslovi. 24 Tada reče: »Jesi li ti zbilja moj sin Ezav?« A on reče: »Taj sam!« 25 Pa reče: »Donesi mi da blagujem od lovine sina svojega, kako bi te blagoslovila duša moja.« I donese mu te je blagovao; donije mu i vina te je pio. 26 Potom mu reče Izak, otac njegov: »Priđi sad i poljubi me, sine moj!« 27 I on priđe te ga poljubi; a Izak osjeti miris odjeće njegove pa ga blagoslovi i reče: »Gle, miris sina mojega kao miris polja što ga Gospod blagoslovi! 28 Pa neka ti Bog dadne rose nebeske i plodnosti zemlje, i izobilja pšenice i vina. 29 Puci ti služili i narodi ti se klanjali! Budi gospodar braći svojoj, i sinovi majke tvoje nek se tebi klanjaju! Prokleti bili koji tebe proklinju, a blagoslovljeni koji te blagoslivlju!« 30 I dogodi se, čim Izak presta blagoslivljati Jakova i tek što Jakov bijaše otišao ispred lica Izaka, oca svojega, da Ezav, brat njegov, dođe iz lova. 31 Tako i on pripremi ukusan obrok pa donese ocu svojemu. I reče on ocu svojemu: »Ustani, oče moj, i blaguj od lovine sina svojega da me duša tvoja mogne blagosloviti.« 32 A Izak mu, otac njegov, reče: »Tko si ti?« On pak reče: »Ja sam sin tvoj, prvenac tvoj Ezav.« 33 A Izak se silno prepade te reče: »Tko je onda bio onaj koji ulovi divljač i k meni je donese? Ta blagovao sam od svega što je donio prije nego si ti došao! I blagoslovih ga, i blagoslovljen će biti.« 34 Pa kad Ezav ču riječi oca svojega, silno zavapi snažnim i gorkim vapajem te reče ocu svojemu: »Blagoslovi i mene, oče moj!« 35 A on reče: »Brat tvoj dođe na prijevaru i uze blagoslov tvoj.« 36 Nato Ezav reče: »Nisu li mu s pravom nadjenuli ime Jakov, ta ovo me već dvaput prevario! Oduzeo mi prvorodstvo, a sad mi, evo, oduze i blagoslov.« Pa reče: »Zar za me nisi sačuvao nikakva blagoslova?« 37 A Izak odgovori i reče Ezavu: »Njega sam, eno, postavio tebi za gospodara i svu braću njegovu predao da mu budu sluge; i pšenicom sam ga i vinom opskrbio. Pa što da onda za tebe učinim, sine moj?« 38 A Ezav reče ocu svojemu: »Zar ti imaš samo taj jedan blagoslov, oče moj? Blagoslovi i mene, oče moj!« I Ezav podiže glas svoj te zaplaka. 39 Tada mu otac njegov Izak odgovori i reče: »Gle, daleko od plodne zemlje tvoj će nastan biti i daleko od rose nebeske odozgo. 40 I od mača ćeš svojega živjeti, svojemu bratu ćeš služiti. I dogodit će se, kad se budeš uzobijestio, da ćeš skršiti njegov jaram sa svojega vrata.« 41 I Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga otac njegov blagoslovi pa reče Ezav u srcu svojemu: »Dani su žalovanja za ocem mojim blizu; tada ću ubiti Jakova, brata svojega.« 42 A kad Rebeki dojaviše riječi njezina starijega sina Ezava, ona zovnu i posla po svojega mlađega sina Jakova te mu reče: »Eno, brat tvoj Ezav tješi se time da će te ubiti. 43 Zato sad, sine moj, poslušaj moj glas: ti ustani i bježi k Labanu, bratu mojemu, u Haran. 44 I ostani kod njega neko vrijeme dok bijes brata tvojega ne jenja, 45 dok se gnjev brata tvojega ne odvrati od tebe te on zaboravi što si mu učinio. Ja ću onda poslati po te i dovesti te odande. Zašto da vas obojicu izgubim u jednome danu!« 46 I reče Rebeka Izaku: »Život mi je omrznuo zbog tih kćeri Hetovih. Ako i Jakov uzme za ženu neku od Hetovih kćeri kao što su ove, neku od kćeri ove zemlje, što će mi život!«