Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 37.

1 A Jakov se bijaše nastanio u zemlji gdje je njegov otac bio pridošlica, u zemlji kanaanskoj. 2 Ovo je povijest Jakovljeva. Josipu bijaše sedamnaest godina — ta bijaše on još mladić — napasao je stado s braćom svojom, sinovima Bilhe i sinovima Zilpe, koje bijahu žene oca njegova. I Josip je donosio ocu svojemu loše vijesti o njima.3 A Izrael je volio Josipa više no sve svoje sinove, jer on bijaše dijete njegove staračke dobi. Napravio mu je i kićenu haljinu. 4 No kad braća njegova vidješe da ga njihov otac voli više od sve braće njegove, zamrziše ga te ne mogoše s njime u miru ni porazgovarati. 5 A Josip usnu san; no kad ga kaza braći svojoj, oni ga još više zamrziše.6 I reče im: »Molim vas, poslušajte ovaj san što sam ga usnuo! 7 I gle, mi vezasmo snoplje nasred polja, kad gle: moj snop ustade i uspravi se. I gle, vaši snopovi stadoše uokolo i pokloniše se mojemu snopu.« 8 A braća mu njegova rekoše: »Zar ćeš još i zakraljevati nad nama? Zar ćeš nad nama još i zagospodariti?« Pa ga zbog njegovih snova i njegovih riječi još više zamrziše. 9 Usnu on potom još jedan san pa ga is­pripovjedi braći svojoj. I reče: »Gle, usnuo sam još jedan san: I gle, sunce i mjesec i jedanaest zvijezda klanjahu se meni.« 10 Ispripovjedi to i ocu svojemu i braći svojoj, a otac ga njegov ukori i reče mu: »Kakav je to san što si ga usnuo? Zar ćemo doista ja i majka tvoja i braća tvoja doći da ti se do zemlje poklonimo?« 11 I braća su mu njegova zavidjela, a otac njegov čuvao je ovu riječ. 12 Tada braća njegova odoše napasati stado svoga oca u Šekem. 13 I reče Izrael Josipu: »Ne napasaju li braća tvoja u Šekemu? Hajde da te pošaljem k njima.« A ovaj mu reče: »Evo me!« 14 Potom mu reče: »Idi sad i razvidi jesu li ti braća dobro i je li stoka dobro, pa mi donesi vijest.« Tako ga otpravi iz Hebronske doline te on dođe u Šekem. 15 I nađe ga neki čovjek, i gle: on lutaše po polju. I čovjek ga upita govoreći: »Što tražiš?« 16 A on reče: »Braću ja svoju tražim. Kaži mi, molim te, gdje napasaju stada?« 17 A čovjek reče: »Otišli su odavde. Ta čuo sam ih gdje govore: ‘Hajdemo u Dotan.’« Tako Josip ode za braćom svojom i nađe ih u Dotanu. 18 A oni ga ugledaše izdaleka pa se, i prije nego im se približi, stadoše dogovarati da ga ubiju. 19 I rekoše jedan drugomu: »Eno, stiže onaj sanjar! 20 A sad hajde da ga ubijemo i bacimo ga u jednu od ovih jama! Ta reći ćemo: ‘Proždrla ga divlja zvijer.’ Pa da vidimo što će biti od njegovih snova!« 21 Čuo je to i Ruben pa ga htjede izbaviti iz ruke njihove te reče: »Nemojmo mu oduzeti život!« 22 I reče im Ruben: »Ne prolijevajte krvi! Bacite ga u onu jamu što je u pustinji, ali ne dižite ruku na nj!« — da bi ga izbavio iz ruke njihove i vratio ga ocu njegovu. 23 I dogodi se, kad Josip dođe k braći svojoj, da s Josipa svuku haljinu njegovu, haljinu kićenu što je bila na njemu, 24 pa ga uhvate i bace ga u jamu; a jama bijaše prazna, ne bijaše vode u njoj. 25 Potom sjedoše da blaguju kruh. Tada podigoše oči svoje i pogledaše, kad gle: iz Gileada je dolazila povorka Jišmaela­ca s njihovim devama koje su nosile mirodije i balzam i mirhu. Putovali su da bi to dopremili u Egipat. 26 Tada Juda reče braći svojoj: »Kakvenam koristi ako ubijemo brata svojega a krv njegovu sakrijemo? 27 Hajde da ga prodamo Jišmaelcima; ali ruku svoju ne dižimo na nj, ta on je naš brat, tijelo naše.« I braća ga njegova poslušaše. 28 I kad su midjanski trgovci prolazili, braća povukoše Josipa pa ga izvadiše iz jame. I prodadoše Josipa Jišmaelcima za dvadeset srebrenjaka, a oni Josipa odvedoše u Egipat. 29 Tada se Ruben vrati k jami, kad gle: u jami nema Josipa! Nato razdrije odjeću svoju. 30 I vrati se k braći svojoj te reče: »Dječaka nema! A ja, kamo ću sad ja?« 31 A oni uzmu Josipovu haljinu pa zakolju jare i haljinu umoče u krv. 32 Onda pošalju da tu kićenu haljinu odnesu ocu njihovu. I rekoše: »Ovo smo našli; ti sad razaberi je li to haljina sina tvojega ili nije.« 33 A on je prepozna te reče: »Haljina je sina mojega! Divlja ga je zvijer proždrla! Zacijelo je Josip rastrgan!« 34 Tada Jakov razdrije haljine svoje te stavi kostrijet oko svojih bokova; i mnogo je dana tugovao za sinom svojim. 35 A svi njegovi sinovi i sve kćeri njegove stadoše ga tješiti, ali on se ne dade utješiti. I govoraše: »Ta sići ću k sinu svojemu u Šeol tugujući!« Tako ga je oplakivao otac njegov. 36 A Midjanci ga prodaše u Egipat Potifaru, posteljniku faraonovu, zapovjedniku straže.