Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Suci 19”.
1 I dogodi se, u one dane dok još ne bijaše kralja u Izraelu, da bijaše neki levit koji je živio na krajevima Efraimova gorja. I uze on sebi za inoču ženu iz Betlehema Judina. 2 No njegova mu se inoča bludom iznevjerila pa otišla od njega u dom oca svojega, u Betlehem Judin. I bila je ondje neko vrijeme, kakva četiri mjeseca. 3 Tada muž njezin ustade i ode za njom da progovori srcu njezinu i dovede je natrag. Sa sobom je poveo svojega momka i par magaraca. Pa kad ga ona uvede u kuću oca svojega, djevojčin otac, čim ga ugleda, radosno mu izađe ususret. 4 I njegov ga tast, djevojčin otac, zadrži te je ostao kod njega tri dana; i jeli su i pili i noćivali ondje. 5 I dogodi se, kad četvrti dan ujutro podraniše te on usta da krene, da djevojčin otac reče zetu svojemu: »Okrijepi srce svoje zalogajem kruha, pa onda idite.« 6 Tako su obojica sjeli te zajedno jeli i pili. Tada djevojčin otac reče čovjeku: »Hajde, molim te, ostani i noćas, da ti se srce odobrovolji.« 7 A kad čovjek usta da krene, njegov tast stane navaljivati na nj; tako opet prenoći ondje. 8 I petoga dana ujutro podrani da krene, ali mu djevojčin otac reče: »Okrijepi sad srce svoje!« Tako su se zadržali dok se nije nagnuo dan; i obojica su jeli. 9 Pa kad čovjek usta da krene — on i njegova inoča i njegov momak — reče mu tast njegov, djevojčin otac: »Gle, dan se sad nagnuo k večeri. Molim te, ostani preko noći. Gle, dan ide kraju; prenoći ovdje, da ti se odobrovolji srce, a sutra rano pođite svojim putem da stignete do svojega šatora.« 10 Ali čovjek ne htjede prenoćiti, nego ustane i krene. Tako dođe do mjesta nasuprot Jebusu, to jest Jeruzalemu. A s njime bijaše par osamarenih magaraca; i njegova inoča bijaše s njim. 11 Kako su oni bili blizu Jebusa, a dan već dobrano bijaše poodmakao, reče momak svojemu gospodaru: »Hajde da sad svratimo u taj jebusejski grad i prenoćimo u njemu.« 12 Ali mu njegov gospodar reče: »Nećemo svraćati u grad tuđinaca koji nisu od sinova Izraelovih, nego ćemo ići do Gibee.« 13 Stoga reče svojemu momku: »Hajde da se primaknemo jednomu od onih mjesta pa prenoćimo u Gibei ili u Rami.« 14 Tako oni prođoše i odoše dalje. A sunce već bijaše zapalo nad njima kad bijahu kod Gibee, što pripada Benjaminu. 15 Stoga skrenuše onamo kako bi ušli i prenoćili u Gibei. Pa kad uđe, sjede na gradski trg. Ne bijaše naime nikoga tko bi ih primio u kuću da prenoće. 16 Kad gle, neki je starac uvečer dolazio sa svojega posla u polju. I taj čovjek bijaše iz Efraimova gorja, a živio je on u Gibei; a ljudi iz toga mjesta bijahu Benjaminovci. 17 I podiže on oči svoje te ugleda čovjeka putnika na gradskome trgu; i reče taj starac: »Kamo ideš i odakle dolaziš?« 18 A on mu reče: »Mi prelazimo iz Betlehema Judina prema krajevima Efraimova gorja — ja sam odande. Išao sam dakle u Betlehem Judin, a sad ja idem u Dom Gospodnji, ali nema nikoga tko bi me primio u kuću. 19 A imam i slame i krme za svoje magarce, a imam i kruha i vina za se i za tvoju sluškinju i za momka koji je s tvojim slugom; ne oskudijevam ni u čemu.« 20 A onaj starac reče: »Mir tebi! Samo me pusti da ispunim svaku tvoju potrebu; samo nemoj noćiti na trgu.« 21 I uvede ga u kuću svoju i dade krme magarcima. Potom opraše noge svoje te su jeli i pili. 22 Oni odobrovoljiše srce svoje, kad gle: ljudi iz onoga grada, stanoviti sinovi Belijalovi, okružiše kuću. I lupajući po vratima, rekoše onomu starcu, gospodaru kuće, govoreći: »Izvedi toga čovjeka koji je ušao u kuću tvoju da ga poznamo!« 23 Tada čovjek, gospodar kuće, izađe k njima i reče im: »Ne, braćo moja, molim vas, ne činite zla! Budući da je taj čovjek ušao u moju kuću, ne činite to besramlje. 24 Evo moje kćeri djevice i njegove inoče, njih ću vam sad izvesti, pa ih obeščastite i činite im što je dobro u vašim očima; ali s ovim čovjekom ne činite takvu besramnu stvar.« 25 No ljudi ga ne htjedoše poslušati. Stoga onaj čovjek zgrabi svoju inoču pa im je izvede van, a oni je poznaše te je zlostavljahu svu noć do jutra. Pustiše je tek kad je zora svanula. 26 I u cik zore dođe žena i sruši se na ulazu u kuću onoga čovjeka gdje je bio njen gospodar; ležala je ondje dok se nije razdanilo. 27 A njen gospodar ujutro ustade i otvori vrata kuće te izađe da krene svojim putem, kad eno žene, inoče njegove, koja se srušila na ulazu u kuću, a ruke joj bijahu na pragu. 28 I reče joj: »Ustani da krenemo.« Ali nije bilo odgovora. Tada je čovjek stavi na magarca pa ustade da pođe u svoje mjesto. 29 I kad je došao kući svojoj, uzme nož te uhvati svoju inoču i rasiječe je, zajedno s kostima, na dvanaest dijelova; i pošalje to po svemu Izraelovu području. 30 I dogodi se da tko god to vidje, reče: »Ovakvo što nije se dogodilo i nije se vidjelo od dana kad su sinovi Izraelovi izašli iz zemlje egipatske do dana današnjega. Promislite o tome i posavjetujte se, pa izrecite sud.«